Poljoprivredni Blog

Bivši splitski gradonačelnik grca u kreditima, a odmor potražio na selu, kod brata Jure, gde radi u bašti i pomaže u drugim seoskim poslovima.

Kontroverzni splitski političar Željko Kerum, koji je pokrenuo predstečajnu nagodbu zbog dugova od 150 miliona evra, poslednjih dana vratio se poljoprivredi. Na porodičnom imanju kod brata Jure kopa luk i pomaže na seoskim poslovima.

Oko nagodbe sa bankama i poveriocima ne želi da govori, tvrdeći da je to njegova privatna stvar. Kerum takođe nije potvrdio da je uspeo da proda hotel Marijan u Splitu, što bi mu pomoglo da se reši svih dugova i krene u nove poslove.

[izvor: novosti.rs]

U toksikološku laboratoriju novosadskog Instituta za sudsku medicinu stigao je na analizu uzorak krvi samo jedne radnice sa novocrvenačkog voćnjaka. NOVA CRVENKA - U toksikološku laboratoriju novosadskog Instituta za sudsku medicinu stigao je na analizu uzorak krvi samo jedne radnice sa novocrvenačkog voćnjaka, ali ni ti rezultati nisu gotovi, saznaje “Blic”.

Dok istraga pokušava da odgonetne uzroke smrti dvoje sezonaca sahranjenih bez obdukcije, sada je utvrđeno i da je nestao uzorak za analizu krvi Milivoja Sivčevića koji je zbog trovanja u vrbasku bolnicu primljen 27. juna.

Njemu su lekari uzeli uzorak krvi kako bi ga poslat na toksikološku analizu. Gde je, međutim, nestao taj uzorak u Institutu nemaju odgovor.

- Dobili smo samo jedan uzorak i analize su u toku - rekli su “Blicu” u Institutu.

U Institutu je samo uzorak krvi radnice koja je u voćnjaku bila grupovođa, pa je imala najmanje kontakta sa zasad neznanim izvorom trovanja zbog kojeg su dvojica dvojica berača preminula 17. i 22. juna.

[izvor: agrobiznis.biz]

Uz pomoć kordona policije juče su nastavljeni radovi na deonici koridora 10 kod Grdelice.Uz pomoć kordona policije juče su nastavljeni radovi na deonici koridora 10 kod Grdelice, a usevi na šezdesetak spornih parcela ostali su pod točkovima teške mehanizacije, naočigled zapanjenih vlasnika.

Reč je o deonici od Male Kopšanice do Gornjeg Polja, dugoj 5,5 kilometara, odenosno od oko deset hektara eksproprisanog a neplaćenog zemljišta.

 - Ovako se na srpski način vrši eksproprijacija zemljišta. Ovo je vrhunski bezobrazluk, žalićemo se sudu u Strazburum pa neka Srbija dobije datum za pregovore. Da li se ovako poštuje privatna svojina u Evropi - očajavao je Milivoje Đorđević, predsednik Udruženja građana „Koridori Grdelica“, koji će morati da se oprosti od 85 ari voćnjaka oko kuće.

Do nasilnog ulaska izvođača, grčke forme “Terna”, došlo je posle jednomesečne blokade mašina od strane poljoprivrednika, koji su najpre bili nezadovoljni ponuđenom niskom otkupnom cenom zemlje, koja se kretala od 3 do 370 dinara po kvadratu.

Seljani su se, naime, žalili na cene koje je ponudila leskovačka lokalna samouprava, a koje su bile 10 puta manje od već isplaćenih u Vranju i Vladičinom Hanu. Osnovni sud u Leskovcu je poništio rešenja lokalne samouprave i doneo presude sa cenama koje su, kažu, bile prihvatljive. Međutim, na scenu stupaju dva preduzeća - “Koridori 10” i “Putev Srbije” koji su uložili žalbu na presudu, pa je Viši sud vratio na ponovno odlučivanje.

- Zamenik direktora „Koridora Srbije“ Miroslav Belošević nam je obećavao da će „Putevi Srbije“ povući žalbe, a mi dobiti novac. Žalbe nisu povučene, mi nismo dali pisano odobrenje, ali sila boga ne moli - priča i plače Olga Anđelković, čija je parcela juče poravnata pre nego je stigla na mesto događaja.

- Taoci smo lokalne smaourave i dva preduzeća. Neko se igra sa našim životima. Meni nasilno oduzimaju dedovinu, dva i po hektara. Znam da tu mora da prođe autoput, ali tražim parvednu nadoknadu - jada se Božidar Stanimirović iz Oraovice, čija se dvanestočlana porodica izdržava od poljoprivrede.

Pravnik Milorad Stojanović kaže da se u slučaju eksproprijacije zemljišta kod Grdelice radi o klasičnoj prevari.

- Ja sam bio jedini koji je povukao tužbu i dogovorio se sa „Putevima Srbije“ da mi isplate dva ara po prvobitnim cenama jer mi je novac trebao za lečenje supruge. Mesecima su me lagali, pa sam morao ponovo da aktiviram sudski spor. Ovde nešto debelo smrdi, a mi ne znamo šta je u pitanju - priča Stojanović.

 Gradnja ove deonice koridora 10 finansira se, inače, iz kredita Svetske banke. 

Ćute u Ministarstvu finansija

Izvođač radova ušao je juče u neplaćene posede grdeličkih seljaka na osnovu rešenja Ministarstva finansija iz 2011. godina, kojim se ostavlja mogućnost na privremenu ulazak u posed pre okončanja sudskog postupka, tvrdi Milivoje Đorđević. U Ministarstvu finansija juče niko nije želeo da komentariše nemile događaje.

[izvor: agrobiznis.biz]

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da uvođenje recipročnih mera prema Makedoniji, koja je ograničila uvoz brašna i pšenice iz Srbije, ne bi trebalo da dovede do destabilizacije tržišta ili povećanja cena.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović rekao je agenciji Beta da "recipročne mere ne bi dovele do destabilizacije domaćeg tržišta, pošto se ovi proizvodi, a naročito povrće, uvoze i iz drugih zemalja pod povoljnijim uslovima".

Golubović nije želeo da precizira koji bi proizvodi mogli da se nađu na listi onih čiji bi uvoz iz Makedonije bio uslovljen istovremenom kupovinom iste robe i od domaćih proizvođača.

Kako je agenciji Beta ranije rečeno u Vladi Srbije, u tom slučaju će biti razmotreno ograničenje uvoza makedonskog vina i paradajza.

"Ministarstvo poljoprivrede želi da problem reši institucionalno, kroz mehanizam predviđen CEFTA sporazumom. Srbija je preko Ministarstva trgovine reagovala u okviru CEFTA-e. Ukoliko to ne bude dalo rezultate, razmatraće se dalje mere reciprociteta", kazao je državni sekretar.

Prema njegovim rečima, mere koje je uvela Makedonija su "opšteg karaktera i odnose se na sve zemlje potpisnice CEFTA-e, a ne samo na Srbiju, tako da bi kontra mere koje bi Srbija eventualno uvela mogle biti primenljive na sve zemlje potpisnice CEFTA-e, a ne samo na Makedoniju".

Vlada Srbije saopštila je juče da će uvesti mere reciprociteta prema Makedoniji, ukoliko u narednih deset dana ne bude rešen problem ograničenja uvoza srpskog brašna i pšenice u tu zemlju.

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić je Sekretarijatu CEFTA uputio pismo sa hitnim zahtevom za vanrednom sednicom ovog tela povodom uredbe makedonske vlade, kojom je prekršen CEFTA sporazum.

Mera Vlade Makedonije, po kojoj za kilogram uvezene pšenice makedonski uvoznici moraju da kupe tri kilograma domaće pšenice, a za kilogram brašna četiri kilograma domaće pšenice, počela je da se primenjuje od 1. jula.

Prethodnih dana najavljeno je i da će srpske kompanije tražiti da Srbija uvede recipročne mere u onim oblastima koje su važne za Makedoniju, odnosno da domaći uvoznici vina prilikom uvoza jednog litra vina iz Makedonije moraju prethodno da kupe četiri litra domaćeg vina.

Po podacima Ministarstva poljoprivrede, iz Srbije je u Makedoniju prošle godine izvezeno je 51.905 tona pšenice u vrednosti od 11,5 miliona evra, i 32.711 tona brašna u vrednosti od 9,1 milion evra.

[izvor: rtv.rs]

[Žetva pšenice u Srbiji je u punom zamahu a problemi u vezi sa formiranjem cene hlebnog žita se nastavljaju, tako da znatnije količine još nisu otkupljene od proizvođača, izjavio je danas sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine Ðorđe Bugarin.

Zbog posledica prošlogodišnje suše velika je ponuda nove pšenice, jer je to prvi ozbiljniji novac koji dolazi poljoprivrednicima u toku godine, ali je protekla dva dana na novosadskoj Produktnoj berzi evidentirana prodaja “simbolične količine” i to po cenama od 14,5 do 16,5 dinara za kilogram, bez PDV, rekao je Bugarin.

On smatra da tržište pšenice u našoj zemlji nije zaživelo jer “država nije uradila ništa do sada da pokuša da ga oživi”. Napomenuo je da još nije prihvaćen zahtev poslovnog udruženja “Žitovojvodina” da industrijskim mlinovima budu omogućeni krediti po povoljnim uslovima, kako bi ta žitomlinska preduzeća mogla da kupe ozbiljnije količine pšenice od proizvođača.

“Oni će se u ovom trenutku verovatno zadovoljiti onim količinama koje će dobiti od proizvođača u okviru robne razmene za impute koje su im obezbeđivali u proizvodnji pšenice”, ocenio je Bugarin.

Podsetivši da je PKV predložila da Republička direkcija za robne rezerve, “koja bi trebalo da podstakne tržište pšenice”, kupi 150.000 tona po ceni ne manjoj od 20 dinara za kilogram bez PDV, Bugarin je istakao da bi to obezbedilo pokrivanje troškova proizvodnje i minimalnu akumulaciju.

“Po tom pitanju ništa do sada nije urađeno”, kazao je on i izrazio sumnju da bi, imajući u vidu trenutne ekonomske prilike i rebalans republičkog budžeta, najave iz resornog ministarstva o eventualnoj ceni novog hlebnog žita od 20 do 24 dinara mogle da budu ostvarene.

Nepovoljnu situaciju našim proizvođačima pšenice dodatno pogoršavaju mere Makedonije o ograničavanju uvoza srpske pšenice i brašna u tu zemlju, rekao je Bugarin i napomenuo da su naši susedi ponovo prekršili i CEFTA sporazum i svoje obećanje da to neće činiti.

“Mislim da je krajnje vreme da Vlada Srbije donese recipročne mere koje će pogoditi ciljano najveću grupu njihovih proizvođača”, rekao je Bugarin. On je upozorio da od takvih mera makedonske strane značajne štetne posledice trpe mlinska industrija i poljoprivredni proizvođači u Srbiji.

[izvor: novimagazin.rs]