Poljoprivredni Blog

Sekretarijat za poljoprivredu gradske uprave Pančeva angažovan je na podizanju vetrozaštitnih pojaseva oko grada, kako bi se zaštitilo zemljište od štetnog uticaja vetra. Planirano je da se posadi oko milion stabala.

Na prilazima svim selima u okolini Pančeva posađeno je drveće i napravljen vetrozaštitni pojas, koji bi trebalo da poboljša ekološku situaciju, ali i kvalitet zemljišta, jer su poslednjih godina mnogi vlasnici njiva posekli drveće kako bi proširili svoj posed.

"Neki poljoprivrednici ne razumeju zašto je dobar taj vetrozaštitini pojas, ali se nadam da su u manjini. Oni zbog nekoliko brazdi više prave veliku štetu", kaže poljoprivrednik Slavko Žuržulj iz Vojlovice.

Poljočuvarska služba obilazi atarske puteve i do sada je uočila manje incidente.

"Najčešće je to bilo košenje oko drveća, mada ima i uništavanja sadnica. Do sada smo paore samo upozoravali, ali u buduće ćemo pisati krivične prijave", kaže Darko Savić, rukovodilac Poljočuvarske službe.

Vetrozaštitni pojas pre svega sprečava eroziju, kojom se odnosi humus i tako slabi plodnost zemljišta, a u Južnom Banatu on je neophodan, jer vetar duva više od 200 dana godišnje.

"Mnoge kulture se oprašuju vetrom, a ako on prejako duva, to će uticati na smanjenje prinosa. Takođe, zemljište gubi vlagu i isušuje se", priča o posledicama magistar šumarstva Đorđe Lukač.

Gradska uprava Pančeva uložila je 40 miliona dinara u projekat vetrozaštitnih pojaseva, a postoji plan i za 350 hektara neobrađenog zemljišta.

"To je zemljište loše klase i seljaci ga neće. Zato smo mi isplanirali da ga pošumimo sledeće godine i damo lovcima, a to bi imalo i turističku svrhu", kaže Goran Pandurov, većnik za poljoprivredu.

Cela Vojvodina ima problem sa pošumljenošću, a u Pančevu je to samo dva odsto. Vetrozaštitni pojasevi, koji su napravljeni, trebalo bi da poboljšaju tu situaciju, ako opet ne dođe do zapuštanja i uništavanja.

[izvor teksta: www.rts.rs]

Poljska je postala najveći svetski proizvođač maline. Tako je ta zemlja uspela da izbaci Srbiju sa liderske pozicije kada je reč o proizvodnji "crvenog zlata". U 2012. godini, ukupna proizvodnja malina u Poljskoj dostigla 127.000 tona. Oko 90 odsto voća se izvozi.

Dugi niz godina obim proizvodnje poljskih malina iznosio je oko 50.000 tona godišnje, a nedavno je značajno porastao. Prošle godine Poljaci su ubrali 127.000 tona maline .

Jedan od glavnih faktora rasta obima proizvodnje je "uvođenje "Polana" sorte, koja daje plodove već za nekoliko meseci u godini.

Zahvaljujući novoj sorti maline, Poljska je uspela da izbaci Srbiju sa liderske pozicije, koja proizvodi oko 90.000 tona godišnje.

Još jedan faktor rasta su subvencije Evropske unije za meko i voćarstvo koje je ta zemlje dobila 2007. Zahvaljujući tome, malinjaci u Poljskoj sada zauzimaju oko 28.000 hektara.

U našoj zemlji se pre pet godina proizvodilo preko 85 hiljada tona maline, a ove će rod biti oko 30 hiljada tona, procenjuju stručnjaci.

Naši malinari su nedavno i pretili da će umesto u malinjake otići na ulice, jer dugo nije bilo dogovora o ceni "crvenog zlata".

Međutim, nakon sastanka malinara sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Goranom Kneževićem postignut je dogovr zbog koga malinari neće izaći na ulice.

Zanimljivo je da se i Srbija stalno pojavljuje kao uvoznik malina, iako strancima prodaje više od 95 odsto svog roda.

[izvor teksta: www.kamatica.com]

Međutim, rezultati toksikoloških nalaza koji su iz Opšte bolnice u Vrbasu prosleđeni na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu još nisu poznati.

BEOGRAD - Višnje nisu otrovne.
Odgovor na pitanje da li su višnje tretirane pesticidima ubile dvojicu sezonskih berača, a ugrozile zdravlje još dvoje s plantaže francusko-srpske kompanije „Interprom“ u Novoj Crvenki, posle više od deset dana se nazire - fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede utvrdila je da su višnje ispravne!

- Uprava za zaštitu bilja utvrdila je da je proizvođač poslednje tretiranje izvršio preparatom na bazi deltametrina, i to količinom manjom od dozvoljene - rekli su iz Ministarstva poljoprivrede.

Međutim, rezultati toksikoloških nalaza koji su iz Opšte bolnice u Vrbasu prosleđeni na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu još nisu poznati.
Aleksandar Antonić, direktor firme „Interprom“, rekao je za Kurir da su u radu poštovali sve evropske standarde i da nisu tačne tvrdnje da je voće prskano preparatima za brže sazrevanje.

- To su sve laži! Neću sebe da perem, rekao sam da treba da odgovaram ako sam nešto skrivio, ali to nije tačno. Mi izvozimo proizvod na tržište EU, a da je tako kako kažete, višnje ne bi mogle da pređu granicu - objašnjava on.

[izvor teksta: kurir-info.rs]

омоћник министра пољопривреде Ненад Катанић изјавио је данас да се очекује да ове године укупан принос пшенице буде око 2,3 милиона тона.

Катанић је за РТС рекао да би то значило да ће, после подмиривања домаћег тржишта, остати око милион тона пшенице за извоз.
"Због одређених временских неприлика, пре свега јаких ветрова, понегде и града, дошло је до колебања одређених површина пшенице и појаве одређених болести, али без обзира на то ова година је доста повољна за пшеницу", указао је Катанић.
Говорећи о цени, Катанић је навео да у свакој тржишној економији њу одређује понуда и тражња и да је за очекивати да цена по килограму не буде као оних година када је принос био значајно мањи.
Он је додао да се цена старог рода, из 2012. године, прошле седмице кретала од 22,20 динара по килограму, као и да ће та цена опстати, јер постоји значајна тражња за извозом.
Катанић је рекао да се очекују и добри приноси и кукуруза, под којим је око 1,193 милиона хектара, шећерне репе, сунцокрета, соје.
Помоћник министра пољопривреде је апеловао на оне који ће убирати пшеницу да тај род адекватно складиште, уз напомену да су комисије већ у мају обишле сва складишта, а у циљу заштите произвођача пшенице.
Катанић је додао да је ове године учињено све да на време силоси буду припремљени за нови род, као и да је дато упутство да се старе количине приноса што пре изместе из силоса како би нове количине биле апсолутно чисте.
Упитан за цену хлеба, Катанић је рекао да је за очекивати да тренутна цена буде и даље због очекивано великих приноса.

[izvor teksta: www.dnevnik.rs]