Poljoprivredni Blog

Nakon ulaska Hrvatske u EU poboljšaće se uslovi za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u Hrvatsku, i to bez carina i kvota, dok će se za hrvatske proizvode naplaćivati carina koje se primenjuje za članice EU, izjavila je 4. jula pomoćinica ministra trgovine Srbije Bojana Todorović. Prema njenim rečima, uslovi izvoza poboljšaće se pre svega za mleko i mlečne proizvode i meso i mesne proizvode. Na skupu o mogućnostima izvoza srpskog agrara nakon ulaska Hrvatske u EU Todorović je rekla da se još radi na prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) zbog ulaska Hrvatske u EU a najveće neslaganje vezano je za status koji Hrvatska traži za duvan i cigarete.

"Drugačiji trgovinski status Hrvatske dodatno će otvoriti vrata Srbiji na zajedničkim, konkurentskim tržištima u regionu poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije na kojima će uvoz robe iz Hrvatske naplaćivati carina, kao za sve članice EU", rekla je ona na skupu u Privrednoj komori Beograda o mogućnostima izvoza srpskog agrara nakon ulaska Hrvatske u EU.

Todorović je podsetila da se pristupanjem Hrvatske EU menjaju ekonomski odnosi što znači da će se izmedu Hrvatske i Srbije trgovati u skladu sa SSP, umesto u okviru Sporazuma CEFTA, kao do sada.

"Prema SSP, Srbija može potpuno slobodno da izvozi poljoprivredne proizvode na tržište EU, bez carina i kvota (izuzev kvota sa sniženom carinom za vino, šećer, goveđe meso i pastrmke), dok Srbija prema EU zadržava carine na određene poljoprivredne proizvode i nakon isteka tranzicionog perioda 2014. godine", kazala je ona.

Todorović je dodala da se do sada između Srbije i Hrvatske u okviru CEFTE obostrano primenjivao bescarinski pristup za oko 68% proizvoda, dok su za ostale proizvode bile utvrđene preferencijalne kvote sa nultom ili preferencijalnom carinom u okviru kvote za osetljive proizvode poput mesa i prerađevina od mesa, mleka i preradevina od mleka, pšenice, kukuruza, šećera, duvana, cigareta.

"Sada će se uslovi izvoza poboljšati za mleko i mlečne proizvode, meso i mesne proizvode", kazala je ona.

Još se pregovara o prilagođavanju SSP

Kako je navela, radi se i na prilagođavanju SSP, odnosno pregovara se o zahtevu Hrvatske da u razmeni sa Srbijom zadrži preferencijalni režim za određene prehrambene proizvode koje je imala u regionalnom sporazumu CEFTA, a najveće neslaganje vezano je za status koji Hrvatska traži za duvan i cigarete.

"Adaptacija SSP rađena je i ranije za članice koje su se priključivale EU i nije neuobičajena", objasnila je Todorović i navela da se pregovarački tim trudi da Srbija ne dobije manje povoljnu poziciju za trgovinsku razmenu u odnosu na stanje do sada.

Kako je objasnila, Hrvatska je u pregovorima zahtevala da se odobre kvote sa sniženim carinama u količinama koje je Hrvatska izvozila u Srbiju (trogodišnji prosek).

Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin kazao je da je do sada, u okviru CEFTA sporazuma, razmena Srbije i Hrvatske u oblasti agrara bila uglavnom na štetu Srbije i ocenio da zato Srbija mora da što više iskoristi priključenja Hrvatske EU

"Srbija je u okviru CEFTA razmene sa Hrvatskom kontinuirano imala deficit koji je prošle godine bio oko 111 miliona dolara", kazao je Bugarin.

Bugarin smatra da Srbija "ne sme da popusti u prilagođavanju SSP-a u vezi uvoza duvana", jer bi to negativno uticalo na domaće proizvođače, ali i strane ulagače koji su kupili domaću duvansku industriju.

On je rekao da se Hrvatska bori da joj se i dalje omogući izvozna kvota u Srbiju od 1.625 tona duvana godišnje i to deo bez carine, a ostatak po preferencijalnom statusu, jer od ulaska u EU carina iznosi 57,6%.

Bugarin je podsetio da je Hrvatska u poslednjih osam godina na tržište Srbije izvezla 10.000 tona duvana, dok je izvoz duvana iz Srbije bio 100 puta manji, navodeći da bi se Hrvatskoj "moglo popustiti" samo ako se dogovor kompenzuje većim prisustvom nekih drugih roba iz Srbije na hrvatskom tržištu poput šećera.

Istakao je i da pristupanje Hrvatske u EU može ugroziti domaću proizvodnju mleka jer bosanski proizvođači neće moći da plasiraju svoje proizvode na to tržište zbog novih standarda. Zato će se ponuda mleka iz BiH, čiji proizvođači dobijaju veće subvencije, povećati na tržištu Srbije.

[izvor: www.euractiv.rs]

Beograd -- Udruženje mlinara i pekara Žitovojvodina zatražilo je od nadležnih ministarstava da hitno uvedu mere reciprociteta prema Makedoniji. Bugarin: Pokažimo zube.

Ovo je usledilo zbog odluke makedonskih vlasti o uslovljavanju uvoza pšenice i brašna.

"Očekujemo od vlade da se "ugleda" na Makedoniju, zaštiti interese svoje privrede i hitno donese mere reciprociteta, kada je u pitanju uvozna roba iz Makedonije", navodi se u dopisu koji je upućen Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Žitovojvodina je izrazila uverenje da neće biti problem da se uvedu mere reciprociteta za onu robu iz Makedonije koja se uvozi u Srbiju, a koja je za Makedoniju od posebne ekonomske važnosti.

"Odluka Makedonije direktno nanosi izuzetno velike ekonomske štete državi, posebo članicama Žitovojvodine kao značajnim izvoznicima pšenice i brašna, i direktno ugrožava višegodišnje poslovne odnose između naših firmi i dugogodišnjih poslovnih partnera u Makedoniji", navodi se u pismu.

Žitovojvodina je posebno nerazumevanje za odluku Makedonije izrazila zbog činjenica da se na taj način grubo krše osnovna pravila i obaveze članica CEFTA sporazuma, kojem pripadaju i Srbija i Makedonija.
Vreme je da Makedoncima pokažemo zube

Sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, Đorđe Bugarin, izjavio je da Srbija treba odlučno da reaguje i "pokaže Makedoncima zube" po pitanju ograničavanja izvoza srpske pšenice i brašna u tu zemlju.

On je istakao da nije prvi put da se Srbija suočava s problemima u plasmanu pšenice i brašna u Makedoniju, ali da su do sada naše reakcije bile "dosta mlake".

Bugarin je, na skupu u Privrednoj komori Beograda, ocenio da efekti takvih mera "nisu najsretniji" ni po makedonsku stranu, uz tvrdnju da u toj zemlji očigledno postoji lobi koji bi da minira srpski izvoz pšenice i brašna.

Prema njegovim rečima, treba ozbiljno uzeti u obzir i uvođenje recipročnih mera prema Makedoniji, kao što je, na primer, donošenje mera u vezi sa uvozom makedonskih vina u Srbiju.

Zamenik direktora "Žitovojvodine", Zdravko Šajatović, obelodanio je pre dva dana da Makedonija namerava da za tamošnje uvoznike uvede takvu obavezu da za kilogram uvezene srpske pšenice moraju da kupe dva kilograma domaće pšenice.

Kada je reč o brašnu, taj reciprocitet je kilogram srpske pšenice za četiri kilograma pšenice iz Makedonije, kazao je Šajatović.

On je najavio da će "Žitovojvodina", koja okuplja žitarsko-mlinske organizacije iz Vojvodine i centralne Srbije, vrlo odlučno reagovati i predložiti uredbu koja će Makedonce "udariti tamo gde ih najviše boli".

Naime, ta poslovna zajednica će predložiti da se za litar uvezenog makedonskog vina u Srbiju mora kupiti četiri litra vina iz Srbije.

Pomoćnik srpskog ministra spoljne i unutrašnje trgovine, Bojana Todorović, kazala je juče Tanjugu da će Srbija uvesti recipročne mere prema Makedoniji, ukoliko problem ograničavanja izvoza pšenice i brašna u tu zemlju ne bude rešen u okviru CEFTA.

Todorović je istakla da Srbija nije dobila zvaničnu informaciju da je Vlada Makedonije usvojila meru kojom se ograničava izvoz pšenice i brašna iz Srbije u tu zemlju, ali da se u praksi ta mera već sprovodi.

Ona je dodala da je Srbija spremna da reaguje u okviru CEFTA sporazuma i pokrene proceduru za rešavanje spora, dodajući da Srbija tim povodom traži hitnu sednicu zajedničkog komiteta CEFTA, koji je glavni organ i nadležno telo za rešavanje ovakvih situacija.

[izvor: www.b92.net]

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doneo je Pravilnik o uslovima za ispitivanje sorti poljoprivrednog bilja kojim se bliže propisuju uslovi u pogledu zemljišta, tehničke i tehnološke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti koje treba da ispunjava pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice za ispitivanje sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji u postupku priznavanja sorti poljoprivrednog bilja.

Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice treba da bude vlasnik zemljišta ili ima ugovor o zakupu zemljišta zaključen na više godina i da poljoprivredno zemljište zadovoljava uslove u pogledu plodnosti i prostorne izolacije.

Kada se ispitivanje sorte poljoprivrednog bilja vrši na oglednom polju pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice treba da ima: opremu i uređaje za osnovnu obradu i pripremu zemljišta, za pripremu setve i sadnju semena, zatim opremu i uređaje specijalizovane za setvu pojedinih biljnih vrsta na mikroparceli, za kultivaciju i negu useve, za žetvu i skidanje useva, za utvrđivanje prinosa biljne vrste, kao i prostor za skladištenje semena sorte koja se ispituje i kompjuter za vođenje i obradu podataka sa potrebnim programom.

Kada se ispitivanje sorte vrši u laboratoriji pravno lice treba da ima dokaz o akreditaciji ili potvrdu o obučenosti lica za vršenje ispitivanja po propisanim metodama i procedurama, zatim uređaje i opremu za ispitivanje kvaliteta semena, za ispitivanje zdravstvenog stanja semena i sadnog materijala, kao i uređaje i opremu za ispitivanje kvaliteta proizvoda, odnosno proizvodne i upotrebne vrednosti proizvoda i za ispitivanje drugih osobina sorte koji mogu uticati na povećanje obima proizvodnje ili poboljšanje proizvodnih vrednosti i kompjuter za vođenje i obradu podataka sa potrebnim programom.

Pravno lice ili preduzetnik ispunjava uslove ako ima odgovorno lice za ispitivanje sorti koje potpisuje izveštaj o obavljenom ispitivanju, kao i najmanje jedno lice zaposleno na neodređeno radno vreme koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena iz odgovarajuće oblasti u zavisnosti od biljne vrste čije se ispitivanje vrši sa radnim iskustvom na poslovima ispitivanja sorti u trajanju od najmanje jednu godinu i najmanje jednog zaposlenog pomoćnog radnika na određeno ili neodređeno vreme.

Fizičko lice treba da ima zaključen ugovor sa pravnim licem ili preduzetnikom koje je registrovano za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi.

[izvor: www.ekapija.com]

ŠSUBOTICA - Udruženja poljoprivrednika sa područja grada Subotica zahtevaju hitan prijem njihovih predstavnika kod ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, jer kasni donošenje programa i izdavanje u zakup više 12.000 hektara državnog zemljišta.

U dopisu koji je upućen ministru, a prosleđen medijima, navodi se da je sastanak neophodan, jer nije donet godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta sa područja grada Subotica i nezakonite Odluke o ustupanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini institucijama, crkvama i verskim zajednicama 2007. godine.

"Tražimo da se postupi u skladu sa zakonom i dopisom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da nadležni organ jedinice lokalne samouprave treba da postupi u skladu sa zahtevom Republičkog javnog pravobranilaštva koje je Gradskoj upravi dostavljeno 17. juna 2013. godine", navodi se u molbi ministru poljoprivrede.

Subotički poljoprivrednici, takođe, traže da se zakaže vanredna sednica gradske Skupštine, nezadovoljni njenom odlukom da sa dnevnog reda povuče tačku koja se odnosila na oduzimanje zemljišta institucijama i crkvama i verskim zajednicama.

Predstavnici srpske pravoslavne, katoličke i evangelističke crkve saopštili su ranije da su pojedinci iz udruženja poljoprivrednika zarad ličnih interesa pokušali da izazovu veštački sukob između crkava i verskih zajednica, sa jedne strane, i Grada i Ministarstva poljoprivrede sa druge strane.

Priča o državnoj zemlji koja je ustupljena crkvama već duže vreme je prisutna u subotičkoj javnosti, a po izjavama nadležnih predstavljala je jednu od kočnica usvajanja ovogodišnjeg Programa uređenja, korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i njegovog izdavanja u zakup, što su u više navrata potencirala udruženja poljoprivrednika iz Subotice.

[izvor: www.rtv.rs]

LESKOVAC – Fond za razvoj poljoprivrede raspisao je konkurs za dodelu novčanih sredstava poljoprivrednicima u ukupnom iznosu od 140 miliona dinara.

Osnovni uslov za javljajnje na konkurs je registrovano poljoprivredno domaćinstvo, kao i dokaz sa fisklanim računom da je uložen novac u kupovinu stoke ili mehanizacije, na primer.

Maksimalna subvencija može da iznosi 300 hiljada dinara.

Konkurs je otvoren od 1. jula i trajaće do kraja meseca za voćarstvo, vinogradarstvo i plasteničku proizvodnju. Ostali konkursi biće otvoreni do 30. septembra.

[izvor: www.jugmedia.info]