Poljoprivredni Blog

Privredna komora Srbije saopštila je da bi država za potrebe Robnih rezervi trebalo da otkupi najmanje 150.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice, po ceni ne manjoj od 20 dinara za kilogram.

"U Srbiji se ove godine očekuje proizvodnja pšenice od 2,3 miliona tona što bi, uz postojeće rezerve, trebalo da bude dovoljno za ishranu stanovništva i ostale potrebe, uz mogućnost izvoza od 650.000 do milion tona", kazao je savetnik za ratarstvo u PKS Milan Kužnik na sednici Odbora za poljoprivredu.

Po njegovim rečima, očekivana ovogodišnja proizvodnja pšenice biće veća za 21,8 odsto od prošlogodišnje, dok će u odnosu na desetogodišnji prosek biti veća za 18,5 odsto.

Dodao je da su ukupne žetvene površine pod pšenicom procenjene na više od 557.000 hektara, a očekuje se prosečan prinos od 4,1 tone po hektaru.

Procene bilansa pšenice za ekonomsku 2012/2013. godine, prema njegovim rečima, pokazuju da će Srbija na raspolaganju imati 2,5 miliona tona, uz početne zalihe od oko 170.000 tona i proizvodnju od 2,3 miliona tona.

[izvor: www.akter.co.rs]

ИВАЊИЦА - Лепа вест је да ће се пољопривредницима са подручја ивањичке општине поделити субвенције у износу од 10 милиона динара, а лоша да су већину средстава добили радници општинске управе у Ивањици, полицијски службеници као и радници појединих јавних предузећа?!

Заменик председника општине Ивањица, Рацо Секулић, каже да је ово велики пропуст али да је рангирање за доделу ових субвенција вршено по редоследу како су предавали захтеве, јер није постојао начин на који би се захтеви могли рангирати. ,,Већина лица која су добила субвенције, запослено је у општинској управи, полицији и другим јавним институцијама, што је недопустиво”, рекао је Секулић у изјави за Глас западне Србије.

Он је додао да у овом случају није постојала могућност да се на било који начин забрани запосленима у овим институцијама да конкуришу за ову субвенцију, јер они испуњавају све услове за конкурс јер имају регистровано пољопривредно домаћинство, или је домаћинство регистровано на њихове родитеље. Разлог је и у томе што су запослени у овим институцијама први сазнали за конкурс, док су мештани околних и удаљених села испали из комбинације само због тога што живе на селу. Са оваквом расподелом према нашим сазнањима не слаже се ни председник општине Миломир Зорић, и јасно је да се већ за наредну расподелу мора направити јасан правилник, и елиминисати они који су средства већ једном користили.

На конкурс се јавило преко 700 лица која имају регистровано пољопривредно домаћинство, а субвенције је добило њих 122.

Иначе, колективно потписивање уговора је у четвртак 13.06.2013. у 11 часова у хотелу „Врбак“ у Новом Пазару.

Списак свих оних који су добили субвенције налази се на овом линку :

http://www.ivanjica.gov.rs/pocetna/17-srpski/vesti/357-odobrena-sredstva-na-konkursu-za-dodelu-sredstava-za-realizaciju-programa-podrske-odrzivog-razvoja-poljoprivrede-i-sela.html

[izvor: www.pravda.rs]

Хране извозимо све мање, а увозимо све више, те и пољопривреда, наша извозна узданица, у последње време губи стабилне позиције у спољнотрговинској размени са светом.

И даље нам је извозна страна јача, ако је вагамо с обимом увоза, али ипак бележимо све лошије резултате у продаји хране на светској пијаци.

Од почетка ове године па до маја суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа износио је, наиме, 196 милиона долара, што је 62 одсто мање него у истом периоду лане. Извоз нам је тањи због лањске суше која је умањила род и смањила извозни обим понуде, а додатно нам је тај посао загорчао афлатоксин, стајући на пут извозу млека и млечних производа, меркантилног кукуруза...

По подацима Привредне коморе Србије, од јануара до маја ове године остварен је извоз вредан 880,3 милиона долара, што представља пад од 19,2 одсто у односу на резултате из истог лањског периода, с учешћем у укупном робном извозу од 16,6 одсто. Истовремено, вредност увоза од 684,3 милиона долара је 19,5 посто већа од оствареног у периоду јануар–мај 2012. године, с учешћем у укупном робном увозу од 8,5 одсто. Стопа покривености увоза извозом је 128,6 посто.

Саветник председника ПКС-а за пољопривреду Војислав Станковић каже за „Дневник” да кретања у спољнотрговинској размени пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије од јануара до маја указују на наставак тенденције пада вредности извоза, док је темпо раста увоза све већи.

– Неповољни резултати у спољнотрговинској размени пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије су последица тога што страним купцима нисмо ни имали да понудимо аграрне робе као у првој половини прошле године – напомиње Станковић.

Аграрни извоз нам је првих месеци ове године вукла смрзнута малина, док је кукуруз, традиционално један од најјачих извозних производа, пао чак на шесто место. Смрзнуте малине на светској пијаци продали смо за 70,8 милиона долара, рафинираног шећера за 53,6 милиона долара, а меркантилна пшеница је са 46,3 милиона долара поправила извозне позиције. Следе цигарете (27 милиона долара), пиво од слада (26,8 милиона долара) и тек онда меркантилни кукуруз (25,9 милиона долара).

Посматрано по одсецима, у извозу доминирају воће и поврће, с оствареним извозом вредним 196,2 милиона долара и учешћем од 3,7 одсто у укупном робном извозу и жита и производи на бази жита, у вредности од 177,9 милиона долара, с учешћем од 3,3 одсто у укупном робном извозу.

На увозној страни, међу аграрним производима традиционално доминира група ‘’неконкурентних’’ производа, који се не гаје у нашој земљи – сирова кафа (33,4 милиона долара), поморанyе (17,7 милиона долара), банане (19,6 милиона долара) и мандарине, клементине и остали агруми у вредности од 4,7 милиона долара...

По оствареној вредности у увозу најзаступљенији су воће и поврће, са 147 милиона долара и учешћем у укупном увозу од 1,8 одсто, и кафа, чај, какао и зачини с 82,7 милиона долара и учешћем у укупном увозу од један одсто.

С. Глушчевић

Пшеницом против вина

Комерцијални директор „Житовојводине„ Здравко Шајатовић изјавио је данас да је македонска влада донела одлуку о ограничавању увоза пшенице и брашна, што ће, како је оценио, негативно утицати на извоз тих производа из Србије.

– Македонија је велико тржиште, на које Србија годишње извози 50.000 тона пшенице и 45.000 тона брашна и због тога ћемо захтевати реципрочне мере – рекао је он на седници Одбора Привредне коморе Србије за пољопривреду, и прецизирао да ће македонски увозници морати да купе два килограма домаће пшенице уколико желе да увезу килограм жита, односно мораће да купе четири килограма домаће пшенице, ако желе да увезу килограм брашна.

Шајатовић је оценио да је то кршење ЦЕФТА споразума, и навео да ће српске компаније тражити да Србија уведе реципрочне мере у областима важним за Македонију, односно да домаћи увозници, приликом увоза литра македонског вина морају претходно да купе четири литра домаћег.

[izvor: www.dnevnik.rs]

[Odluka makedonske vlade da ograniči uvoz pšenice i brašna iz Srbije bitno narušava princip slobodne trgovine zbog koga naši izvoznici gube i to nećemo tolerisati. Tražimo hitnu vanrednu sednicu sekretarijata CEFTA, a ukoliko to ne donese rezultat, preduzećemo recipročne mere, kaže za “Blic” Rasim Ljajić, ministar trgovine.

Ljajić ističe da je ovu nameru predočio i makedonskom ministru poljoprivrede Ljupčetu Dimovskom, nakon što ga je on usmeno obavestio o odluci makedonske vlade da oteža uvoz srpske pšenice i brašna čime se krši i sporazum CEFTA. 

 Naime, makedonski uvoznici će, po odluci vlade u Skoplju, morati da kupe dva kilograma domaće pšenice ukoliko žele da uvezu kilogram žita iz Srbije, odnosno moraće da kupe četiri kilograma domaće pšenice, ako žele da uvezu kilogram brašna. 

- Makedonska vlada već četvrtu godinu zaredom donosi istu meru koja je na snazi dva-tri meseca dok se ne zakaže sednica sekretarijata CEFTA. Tada se odluka povlači i stalno vodimo istu borbu s njima. Rezervna opcija je da i mi povučemo neke recipročne mere zbog čega nismo srećni, ali nemamo drugog izbora - kaže za “Blic” Ljajić.

- Recipročne mere bi se odnosile na uvoz vina ili paradajza koje najčešće kupujemo od Makedonaca - kaže Ljajić.

Predlog poslovne zajednice Žitovojvodina koja okuplja njaveće mlinove u zemlji jeste da Srbija uvede recipročnu meru kojom će srpski uvoznici vina prilikom uvoza jednog litra vina iz Makedonije morati prethodno da kupe četiri litra domaćeg vina. 

 Zdravko Šajatović, komercijalni dirketkor Žitovojvodine, precizirao je da je ovom odlukom Makedonija prekršila CEFTA sporazuma, ali i da će ona negativno uticati na izvoz pšenice i brašna iz Srbije. 

- Mlinovi ionako nikada nisu bili u težoj finansijskoj situaciji jer su morali da rasprodaju pšenicu i brašno na zalihama da bi izbegli gubitke - rekao je Šajatović.

 Zbog problema na relaciji Beograd - Skoplje strahuju i makedonski vinari. 

- Nadamo se da Srbija, ipak, neće uzvratiti kontraudarac tako što će otežati uvoz vina jer bi nas to veoma pogodilo. Imamo odličnu saradnju sa Srbijom i ne smem ni da pomislim da će se to dogoditi - kaže za „Blic“ Natalija Kuzmanovska, direktor marketinga vinarije Kamnik.

[izvor: www.blic.rs]

U okviru projekta Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka, u koji je do sada uloženo oko milion evra, nabavljena je i nova mehanizacija, koja će biti na raspolaganju poljoprivrednicima, pre svega onima koji su deo novoformiranog klastera.

U Sjenicu su stigle prve mašine, a u toku je I izgradnja Regionalnog centra.

Zahvaljujući podršci Evropske unije i Vlade Švajcarske, Češke razvojne agencije, USAID-a, Vlade Srbije i Lokalnih samouprava gradi se Regionalni centar za razvoj poljoprivrede, koji će imati labaratoriju za kontrolu mleka i zemljišta. Radovi su pri kraju. A ovu su samo neke od mašina kojima će raspolagati Centar, a koje su ovih dana dopremljene u Sjenicu.

Pešterska visoravan, osim po surovim zimama, poznata je decenijama po uspešnim stočarima. Na ovim nepreglednim poljima trenutno se napasa oko 50 hiljada ovaca, oko 30 hiljada rasnih krava, I isto toliko druge krupne stoke.

[izvor: www.rtvnp.rs]