Poljoprivredni Blog

Bivši splitski gradonačelnik grca u kreditima, a odmor potražio na selu, kod brata Jure, gde radi u bašti i pomaže u drugim seoskim poslovima.

Kontroverzni splitski političar Željko Kerum, koji je pokrenuo predstečajnu nagodbu zbog dugova od 150 miliona evra, poslednjih dana vratio se poljoprivredi. Na porodičnom imanju kod brata Jure kopa luk i pomaže na seoskim poslovima.

Oko nagodbe sa bankama i poveriocima ne želi da govori, tvrdeći da je to njegova privatna stvar. Kerum takođe nije potvrdio da je uspeo da proda hotel Marijan u Splitu, što bi mu pomoglo da se reši svih dugova i krene u nove poslove.

[izvor: novosti.rs]

U toksikološku laboratoriju novosadskog Instituta za sudsku medicinu stigao je na analizu uzorak krvi samo jedne radnice sa novocrvenačkog voćnjaka. NOVA CRVENKA - U toksikološku laboratoriju novosadskog Instituta za sudsku medicinu stigao je na analizu uzorak krvi samo jedne radnice sa novocrvenačkog voćnjaka, ali ni ti rezultati nisu gotovi, saznaje “Blic”.

Dok istraga pokušava da odgonetne uzroke smrti dvoje sezonaca sahranjenih bez obdukcije, sada je utvrđeno i da je nestao uzorak za analizu krvi Milivoja Sivčevića koji je zbog trovanja u vrbasku bolnicu primljen 27. juna.

Njemu su lekari uzeli uzorak krvi kako bi ga poslat na toksikološku analizu. Gde je, međutim, nestao taj uzorak u Institutu nemaju odgovor.

- Dobili smo samo jedan uzorak i analize su u toku - rekli su “Blicu” u Institutu.

U Institutu je samo uzorak krvi radnice koja je u voćnjaku bila grupovođa, pa je imala najmanje kontakta sa zasad neznanim izvorom trovanja zbog kojeg su dvojica dvojica berača preminula 17. i 22. juna.

[izvor: agrobiznis.biz]

Uz pomoć kordona policije juče su nastavljeni radovi na deonici koridora 10 kod Grdelice.Uz pomoć kordona policije juče su nastavljeni radovi na deonici koridora 10 kod Grdelice, a usevi na šezdesetak spornih parcela ostali su pod točkovima teške mehanizacije, naočigled zapanjenih vlasnika.

Reč je o deonici od Male Kopšanice do Gornjeg Polja, dugoj 5,5 kilometara, odenosno od oko deset hektara eksproprisanog a neplaćenog zemljišta.

 - Ovako se na srpski način vrši eksproprijacija zemljišta. Ovo je vrhunski bezobrazluk, žalićemo se sudu u Strazburum pa neka Srbija dobije datum za pregovore. Da li se ovako poštuje privatna svojina u Evropi - očajavao je Milivoje Đorđević, predsednik Udruženja građana „Koridori Grdelica“, koji će morati da se oprosti od 85 ari voćnjaka oko kuće.

Do nasilnog ulaska izvođača, grčke forme “Terna”, došlo je posle jednomesečne blokade mašina od strane poljoprivrednika, koji su najpre bili nezadovoljni ponuđenom niskom otkupnom cenom zemlje, koja se kretala od 3 do 370 dinara po kvadratu.

Seljani su se, naime, žalili na cene koje je ponudila leskovačka lokalna samouprava, a koje su bile 10 puta manje od već isplaćenih u Vranju i Vladičinom Hanu. Osnovni sud u Leskovcu je poništio rešenja lokalne samouprave i doneo presude sa cenama koje su, kažu, bile prihvatljive. Međutim, na scenu stupaju dva preduzeća - “Koridori 10” i “Putev Srbije” koji su uložili žalbu na presudu, pa je Viši sud vratio na ponovno odlučivanje.

- Zamenik direktora „Koridora Srbije“ Miroslav Belošević nam je obećavao da će „Putevi Srbije“ povući žalbe, a mi dobiti novac. Žalbe nisu povučene, mi nismo dali pisano odobrenje, ali sila boga ne moli - priča i plače Olga Anđelković, čija je parcela juče poravnata pre nego je stigla na mesto događaja.

- Taoci smo lokalne smaourave i dva preduzeća. Neko se igra sa našim životima. Meni nasilno oduzimaju dedovinu, dva i po hektara. Znam da tu mora da prođe autoput, ali tražim parvednu nadoknadu - jada se Božidar Stanimirović iz Oraovice, čija se dvanestočlana porodica izdržava od poljoprivrede.

Pravnik Milorad Stojanović kaže da se u slučaju eksproprijacije zemljišta kod Grdelice radi o klasičnoj prevari.

- Ja sam bio jedini koji je povukao tužbu i dogovorio se sa „Putevima Srbije“ da mi isplate dva ara po prvobitnim cenama jer mi je novac trebao za lečenje supruge. Mesecima su me lagali, pa sam morao ponovo da aktiviram sudski spor. Ovde nešto debelo smrdi, a mi ne znamo šta je u pitanju - priča Stojanović.

 Gradnja ove deonice koridora 10 finansira se, inače, iz kredita Svetske banke. 

Ćute u Ministarstvu finansija

Izvođač radova ušao je juče u neplaćene posede grdeličkih seljaka na osnovu rešenja Ministarstva finansija iz 2011. godina, kojim se ostavlja mogućnost na privremenu ulazak u posed pre okončanja sudskog postupka, tvrdi Milivoje Đorđević. U Ministarstvu finansija juče niko nije želeo da komentariše nemile događaje.

[izvor: agrobiznis.biz]

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da uvođenje recipročnih mera prema Makedoniji, koja je ograničila uvoz brašna i pšenice iz Srbije, ne bi trebalo da dovede do destabilizacije tržišta ili povećanja cena.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović rekao je agenciji Beta da "recipročne mere ne bi dovele do destabilizacije domaćeg tržišta, pošto se ovi proizvodi, a naročito povrće, uvoze i iz drugih zemalja pod povoljnijim uslovima".

Golubović nije želeo da precizira koji bi proizvodi mogli da se nađu na listi onih čiji bi uvoz iz Makedonije bio uslovljen istovremenom kupovinom iste robe i od domaćih proizvođača.

Kako je agenciji Beta ranije rečeno u Vladi Srbije, u tom slučaju će biti razmotreno ograničenje uvoza makedonskog vina i paradajza.

"Ministarstvo poljoprivrede želi da problem reši institucionalno, kroz mehanizam predviđen CEFTA sporazumom. Srbija je preko Ministarstva trgovine reagovala u okviru CEFTA-e. Ukoliko to ne bude dalo rezultate, razmatraće se dalje mere reciprociteta", kazao je državni sekretar.

Prema njegovim rečima, mere koje je uvela Makedonija su "opšteg karaktera i odnose se na sve zemlje potpisnice CEFTA-e, a ne samo na Srbiju, tako da bi kontra mere koje bi Srbija eventualno uvela mogle biti primenljive na sve zemlje potpisnice CEFTA-e, a ne samo na Makedoniju".

Vlada Srbije saopštila je juče da će uvesti mere reciprociteta prema Makedoniji, ukoliko u narednih deset dana ne bude rešen problem ograničenja uvoza srpskog brašna i pšenice u tu zemlju.

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić je Sekretarijatu CEFTA uputio pismo sa hitnim zahtevom za vanrednom sednicom ovog tela povodom uredbe makedonske vlade, kojom je prekršen CEFTA sporazum.

Mera Vlade Makedonije, po kojoj za kilogram uvezene pšenice makedonski uvoznici moraju da kupe tri kilograma domaće pšenice, a za kilogram brašna četiri kilograma domaće pšenice, počela je da se primenjuje od 1. jula.

Prethodnih dana najavljeno je i da će srpske kompanije tražiti da Srbija uvede recipročne mere u onim oblastima koje su važne za Makedoniju, odnosno da domaći uvoznici vina prilikom uvoza jednog litra vina iz Makedonije moraju prethodno da kupe četiri litra domaćeg vina.

Po podacima Ministarstva poljoprivrede, iz Srbije je u Makedoniju prošle godine izvezeno je 51.905 tona pšenice u vrednosti od 11,5 miliona evra, i 32.711 tona brašna u vrednosti od 9,1 milion evra.

[izvor: rtv.rs]

[Žetva pšenice u Srbiji je u punom zamahu a problemi u vezi sa formiranjem cene hlebnog žita se nastavljaju, tako da znatnije količine još nisu otkupljene od proizvođača, izjavio je danas sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine Ðorđe Bugarin.

Zbog posledica prošlogodišnje suše velika je ponuda nove pšenice, jer je to prvi ozbiljniji novac koji dolazi poljoprivrednicima u toku godine, ali je protekla dva dana na novosadskoj Produktnoj berzi evidentirana prodaja “simbolične količine” i to po cenama od 14,5 do 16,5 dinara za kilogram, bez PDV, rekao je Bugarin.

On smatra da tržište pšenice u našoj zemlji nije zaživelo jer “država nije uradila ništa do sada da pokuša da ga oživi”. Napomenuo je da još nije prihvaćen zahtev poslovnog udruženja “Žitovojvodina” da industrijskim mlinovima budu omogućeni krediti po povoljnim uslovima, kako bi ta žitomlinska preduzeća mogla da kupe ozbiljnije količine pšenice od proizvođača.

“Oni će se u ovom trenutku verovatno zadovoljiti onim količinama koje će dobiti od proizvođača u okviru robne razmene za impute koje su im obezbeđivali u proizvodnji pšenice”, ocenio je Bugarin.

Podsetivši da je PKV predložila da Republička direkcija za robne rezerve, “koja bi trebalo da podstakne tržište pšenice”, kupi 150.000 tona po ceni ne manjoj od 20 dinara za kilogram bez PDV, Bugarin je istakao da bi to obezbedilo pokrivanje troškova proizvodnje i minimalnu akumulaciju.

“Po tom pitanju ništa do sada nije urađeno”, kazao je on i izrazio sumnju da bi, imajući u vidu trenutne ekonomske prilike i rebalans republičkog budžeta, najave iz resornog ministarstva o eventualnoj ceni novog hlebnog žita od 20 do 24 dinara mogle da budu ostvarene.

Nepovoljnu situaciju našim proizvođačima pšenice dodatno pogoršavaju mere Makedonije o ograničavanju uvoza srpske pšenice i brašna u tu zemlju, rekao je Bugarin i napomenuo da su naši susedi ponovo prekršili i CEFTA sporazum i svoje obećanje da to neće činiti.

“Mislim da je krajnje vreme da Vlada Srbije donese recipročne mere koje će pogoditi ciljano najveću grupu njihovih proizvođača”, rekao je Bugarin. On je upozorio da od takvih mera makedonske strane značajne štetne posledice trpe mlinska industrija i poljoprivredni proizvođači u Srbiji.

[izvor: novimagazin.rs]

NOVI SAD - Vojvođanski štab za vanredne situacije danas je doneo odluku da formira stručno radno telo koje će sačiniti predlog efikasnijeg modela protivgradne odbrane. Prema odluci štaba, predlog treba da bude sačinjen u naredne dve nedelje. 

"Štete od grada na teritoriji Vojvodine su svake godine ogromne, naročito u poljoprivredi. Aktuelni način protivgradne odbrane, sa dosadašnjim načinom finansiranja i organizacijom je neodrživ", izjavio je predsednik Štaba Goran Ješić.

On je ocenio da je postojeći sistem ujedno i najneefikasniji, jer je efikasnost protivgradnih raketa na gradonosne oblake svega 30 do 40 odsto.

"Postoji nekoliko stručnih projekata i nekoliko načina odbrane od grada. Primera radi, efikasnost odbrane od grada, kada je Vojska Srbije delovala iz aviona, bila je 80 odsto", rekao je Ješić.

Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Đorđe Babić saopštio je da je ove godine, na teritoriji Vojvodine, grad načinio štetu na oko 40.000 hektara, a dejstvovano je 22 dana iz tri postojeća radarska centra.

"Iz postojećih zaliha podeljeno je 2.388 protivgradnih raketa, što je u proseku 3,4 rakete po protivgradnoj stanici, što nije dovoljno, pa je upućen apel lokalnim samoupravama da pomognu u nabavci novih.

Inače, potrebno je od 12 do 15 raketa za svaku protivgradnu stanicu", rekao je Babić.

Neophodno je, prema Ješićevom mišljenju, krenuti u razrešavanje ovog problema zajedno sa MUP-om, uz uvažavanje stavova stručnjaka za definisanje održivog modela za unapređenje protivgradne zaštite.

"Do tada, pokušaćemo da nađemo način da učestvujemo u kupovini novih raketa, koje je potrebno obezbediti za narednih nekoliko meseci", rekao je Ješić.

Pokrajinski štab za vanredne situacije prihvatio je konačni izveštaj o poplavnom talasu na rekama u Vojvodini i preduzetim merama za odbranu od poplava i ocenio da je taj posao uspešno obavljen.

[izvor: rtv.rs]

[Од прошле јесени траје својеврсни спор између ратара из Обровца, Младенова и Бачке Паланке и Министарства одбране Србије, односно Војне установе „Моровић“, у чијем саставу послује и погон „Карађорђево“.

Јесенас су паори спречили војну механизацију да посеје пшеницу, односно сами су узорали више од 2.000 хектара ораница, иначе државног пољопривредног земљишта које деценијама обрађује Војска.

Прошле године ратари су засејали пшеницу на око 400 хектара, а ових дана у неколико наврата покушали су да комбајнима уђу у њиве и скину хлебно зрно, али их је у томе спречила Војна полиција.

Од прошле јесени до овог лета издешавало се много тога. Најављен је пројекат сарадње Министарства одбране с „Ал Дахром“ из Уједињених Арапских Емирата, односно та компанија треба да потпише уговор о закупу више од 3.000 хектара „војних“ ораница на три деценије.

Најављена је изградња и две нове фабрике, инвестиција у заливне системе и запошљавање неколико стотина радника из ове општине. Међутим, ВУ „Моровић“ сматра да су пољопривредници узурпирали државну земљу па је поднето око 120 тужби, а незаванично смо сазнали да се одштетни затев приближио милијарди динара.

Ових дана, а вероватно због потребе да се пшеница коју су паори посејали скине на време, најављен је састанак у Министарству одбране с представницима пољопривредника из овог краја Бачке да би се превизашла мучна ситуација. Директор задруге у Обровцу Радован Граховац каже да би пшеницу требало да скину они који су све радили, односно који су орали, сејали, ђубрили...

С друге стране, прича се да ће Војска признати ратарима оно што су радили, али да ће пшеница завршити у силосима ВУ „Моровић“.

Део одборника у бачкопаланачком локалном парламенту на седници Скупштине тражио је да се на дневни ред стави „Истина о Карађорђеву“. Председник СО Бачка Паланка Мита Лачански рекао је да о томе треба расправљати, али да се та тема мора добро припремити.

Овде се сви надају да ће се „гужва“ око „Карађорђева“ коначно смирити – ратари се надају да ће овршити оно што су посејали те да ће против њих бити обустављени судски спорови. У ВУ „Моровић“ раде све да би чистих рачуна дочекали „Ал Дахру“ која крајем ове године треба да почне реализацију пројекта, а део од око 9.000 незапослених у овој општини нада се новим радним местима.

[izvor: dnevnik.rs]

MK grupa i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisale su danas ugovor o dokapitalizaciji u vrednosti od 50 miliona evra koji će ta kompanija iskoristiti za nove investicije u poljoprivredi u Srbiji.

- Dodatna sredstva iskoristićemo za ulaganje u šećerane, smanjenje troškova proizvodnje, povećanje energetske efikasnosti i očuvanje životne sredine - rekao je Miodrag Kostić, predsednik MK Grupe na konferenciji za novinare prilikom potpisivanja ugovora u Pećincima. 

 On je rekao da je ova dokapitalizacija uspeh koji prevazilazi okvire Srbije i regiona i podsetio da je kompanija AgriEurope u čijem sastavu je MK Grupa u proteklih nekoliko godina ostvbarila prosečnu stopu rasta, proizvodnje, prodaje i zarade od 2,1 odsto. 

- Ostvarivanje razvojnog potencijala zahteva dodatne investicije, čemu će doprineti i sredstva koja je obezbedio EBRD - dodao je Kostić.

Prema njegoom proceni, sa ovom dokapitalizacijom, EBRD će biti vlasnik pibližno sedam odsto ove kompanije.

 U sastavu holdinga Agrieurope, ulaze i MK Komerc, Sunoko, Karneks i Agroinvest Ukrajiva. U razgovoru sa novinarima, tokom obilaska fabrike šećera u Pećincima, Kostić je rekao da bi 10 do 15 miliona evra od dokapitalizacije moglo biti uloženo u novu fabriku šećera od melase, vreno oko 20 miliona evra, koje se gradi u Pećincima, a počeće da radi u januaru iduće godine. 

On je podsetio da tri šećerane trenutno mogu da proizvodu oko 350.000 tona godišnje, a da ukupne potrebe domaćeg tržišta i izvozna kvota ze EU iznose 400.000 tona. U prethodnih deset godina MK Grupa je u šećerane uložila oko 150 miliona evra, od čega oko 70 miliona evra samo u ovu fabriku, koja je danas najefikasnija fabrika šećera u Evropi. 

Mateo Petrone, direktor EBRD, podsetio je da je EBRD u Srbiju od 2001. godine uložio 3,1 milijardi evra i da su te investicije pretežno bile namenjene javnom sektoru, ali da nameravaju da povećaju ulagaje u privredni sektor.

- Ova dokapitalizacija predstavlja prvo ulaganje u kompanije iz sektora primarne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji - kaže Petrone.

On je naveo i da pored Nektara, MK Grupe i Viktorija Grupe, sa kojima EBRD već sarađuje, mogu se očekivati i nove investicije ove banke u agrobiznis, ali da je rano govoriti o konkretnim imenima.

Miljan Zdrale iz odeljenja za agrobiznis EBRD rekao je da ta banka planira da u ovoj godini uloži između 150 i 200 miliona evra u taj sektor u regionu, pri čemu Srbija zauzima jedno od najznačajnijih mesta u njihovom potrfoliju.

[izvor: blic.rs]

Srbija je lider po cenama u regionu, najviše kada je reč o prehrambenim proizvodima, podatak je sajta makroekonomija.

Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci, piše RTS.rs.

Porast cena u Srbiji pratili su tanji novčanici, pa zato i ne čudi što je srpska potrošačka korpa praznija nego evropska i korpa naših suseda. To potvrđuju i podaci, koji kažu, da stanovnik Srbije godišnje pojede oko 15 kilograma svinjskog mesa, a stanovnik EU u proseku duplo više.

Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci.

Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da problem treba tražiti i u niskim subvencijama koje su tri do pet puta niže u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, kako po glavi stanovnika tako po hektaru obradivih površina.

Cene je krojila i prošlogodišnja suša, kažu pojedini ekonomisti. Ipak, njihove prognoze su optimistične.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je od početka godine zabeležen veoma nizak rast cena praktično stagnaciju.

"Imajući u vidu da je na pomolu dobra poljoprivredna godina, možemo očekivati da će cene hrane značajno usporiti tako da ove godine možemo očekivati relativno spor rast cena hrane", kaže Nikolić.

Za godinu dana u Srbiji je hrana poskupela čak 12,99 odsto, Makedoniji 5,3, Crnoj Gori 6,5. Sloveniji 3,3 a Hrvatskoj 6,5 odsto. Istovremeno, električna energija čija cena takođe ulazi u vrednost prehrambenih namirnica, pored Hrvatske, najmanje je porasla u Srbiji.

Porast cena za zaštitnike potrošača nije iznenađenje jer su to najavljivali, kako kažu, i to na sav glas. Ocenjuju da je srpsko tržište monopolizovano i zatvoreno.

"Nedopustivo je da su cene proizvoda domaćih proizvođača kud i kamo veće u odnosu na iste proizvode u zemljama u okruženju i onda vam prosto para uši i smeta podatak da je ulje u Srbiji poskupelo 15 odsto, a u Makednosi svega jedan odsto, a to je naš proizvođač", kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Na stabilniju poljoprivrednu politiku, bolju ponudu i pad cena, najveći uticaj imaće, procenjuju stručnjaci, nastavak evrointegracija i konkurencija.

[izvor: b92.net]

LESKOVAC – Prvi Festival višnje u selu Petrovac kod Leskovca otvorili su sinoć držani sekretar Ministarstva regionalnog razvoja Dragan Stevanović i zamenik gradonačelnika Leskovca Dragan Jovanović.

„U poslednjih nekoliko godina u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu suficit u prozivodnji dolazi samo od poljoprivrede, a višnja je njen deo. Ovakvi festivali su prilika da se razgovara o proizvodnji i preradi voća, kao i o razvoju voćarstva, pa zato se nadam da će se ova manifestacija održavati i u godinama koje dolaze “, rekao je Stevanović.

„Ovo je prvi festival višanja na jugu Srbije, koji se održava uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske, posle okončane berbe.

Ovaj festival je veoma važan, jer u Jablaničkom okrugu stabla višnje zasađena su na oko 1.000 hektara, a prošle godine izvoz ovog voća iz Srbije iznosio je 75 miliona evra“, istako je Jovanović.

Manifestacija, koja će trajati do 6. jula i koja će okupljati proizvođače i prerađivače ovog voća, deo je projekta „Festival višnje“, koji sprovodi Udruženje građana „Višnja 016“, kao vodeći partner, uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske preko Programa evropskog partnerstva s opštinama – EU PROGRES i Grada Leskovca.

Na festivalu će, izmešu ostalih, učestvovati udruženja žena iz cele Srbije, koja će predstaviti tradicionalno pripremljene pite i kolače od višnje i proizvode domaće radinosti, koje će posetioci moći da probaju.

Projekat „Festival višnje“ u partnerstvu sprovode Udruženje građana „Višnja 016“, Agencija za lokalni ekonomski razvoj (ALER),

Turistička organizacija Leskovca, Kulturni centar Leskovac i Grad Leskovac.

[izvor: jugmedia.info]

Nakon ulaska Hrvatske u EU poboljšaće se uslovi za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u Hrvatsku, i to bez carina i kvota, dok će se za hrvatske proizvode naplaćivati carina koje se primenjuje za članice EU, izjavila je 4. jula pomoćinica ministra trgovine Srbije Bojana Todorović. Prema njenim rečima, uslovi izvoza poboljšaće se pre svega za mleko i mlečne proizvode i meso i mesne proizvode. Na skupu o mogućnostima izvoza srpskog agrara nakon ulaska Hrvatske u EU Todorović je rekla da se još radi na prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) zbog ulaska Hrvatske u EU a najveće neslaganje vezano je za status koji Hrvatska traži za duvan i cigarete.

"Drugačiji trgovinski status Hrvatske dodatno će otvoriti vrata Srbiji na zajedničkim, konkurentskim tržištima u regionu poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije na kojima će uvoz robe iz Hrvatske naplaćivati carina, kao za sve članice EU", rekla je ona na skupu u Privrednoj komori Beograda o mogućnostima izvoza srpskog agrara nakon ulaska Hrvatske u EU.

Todorović je podsetila da se pristupanjem Hrvatske EU menjaju ekonomski odnosi što znači da će se izmedu Hrvatske i Srbije trgovati u skladu sa SSP, umesto u okviru Sporazuma CEFTA, kao do sada.

"Prema SSP, Srbija može potpuno slobodno da izvozi poljoprivredne proizvode na tržište EU, bez carina i kvota (izuzev kvota sa sniženom carinom za vino, šećer, goveđe meso i pastrmke), dok Srbija prema EU zadržava carine na određene poljoprivredne proizvode i nakon isteka tranzicionog perioda 2014. godine", kazala je ona.

Todorović je dodala da se do sada između Srbije i Hrvatske u okviru CEFTE obostrano primenjivao bescarinski pristup za oko 68% proizvoda, dok su za ostale proizvode bile utvrđene preferencijalne kvote sa nultom ili preferencijalnom carinom u okviru kvote za osetljive proizvode poput mesa i prerađevina od mesa, mleka i preradevina od mleka, pšenice, kukuruza, šećera, duvana, cigareta.

"Sada će se uslovi izvoza poboljšati za mleko i mlečne proizvode, meso i mesne proizvode", kazala je ona.

Još se pregovara o prilagođavanju SSP

Kako je navela, radi se i na prilagođavanju SSP, odnosno pregovara se o zahtevu Hrvatske da u razmeni sa Srbijom zadrži preferencijalni režim za određene prehrambene proizvode koje je imala u regionalnom sporazumu CEFTA, a najveće neslaganje vezano je za status koji Hrvatska traži za duvan i cigarete.

"Adaptacija SSP rađena je i ranije za članice koje su se priključivale EU i nije neuobičajena", objasnila je Todorović i navela da se pregovarački tim trudi da Srbija ne dobije manje povoljnu poziciju za trgovinsku razmenu u odnosu na stanje do sada.

Kako je objasnila, Hrvatska je u pregovorima zahtevala da se odobre kvote sa sniženim carinama u količinama koje je Hrvatska izvozila u Srbiju (trogodišnji prosek).

Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin kazao je da je do sada, u okviru CEFTA sporazuma, razmena Srbije i Hrvatske u oblasti agrara bila uglavnom na štetu Srbije i ocenio da zato Srbija mora da što više iskoristi priključenja Hrvatske EU

"Srbija je u okviru CEFTA razmene sa Hrvatskom kontinuirano imala deficit koji je prošle godine bio oko 111 miliona dolara", kazao je Bugarin.

Bugarin smatra da Srbija "ne sme da popusti u prilagođavanju SSP-a u vezi uvoza duvana", jer bi to negativno uticalo na domaće proizvođače, ali i strane ulagače koji su kupili domaću duvansku industriju.

On je rekao da se Hrvatska bori da joj se i dalje omogući izvozna kvota u Srbiju od 1.625 tona duvana godišnje i to deo bez carine, a ostatak po preferencijalnom statusu, jer od ulaska u EU carina iznosi 57,6%.

Bugarin je podsetio da je Hrvatska u poslednjih osam godina na tržište Srbije izvezla 10.000 tona duvana, dok je izvoz duvana iz Srbije bio 100 puta manji, navodeći da bi se Hrvatskoj "moglo popustiti" samo ako se dogovor kompenzuje većim prisustvom nekih drugih roba iz Srbije na hrvatskom tržištu poput šećera.

Istakao je i da pristupanje Hrvatske u EU može ugroziti domaću proizvodnju mleka jer bosanski proizvođači neće moći da plasiraju svoje proizvode na to tržište zbog novih standarda. Zato će se ponuda mleka iz BiH, čiji proizvođači dobijaju veće subvencije, povećati na tržištu Srbije.

[izvor: www.euractiv.rs]

Beograd -- Udruženje mlinara i pekara Žitovojvodina zatražilo je od nadležnih ministarstava da hitno uvedu mere reciprociteta prema Makedoniji. Bugarin: Pokažimo zube.

Ovo je usledilo zbog odluke makedonskih vlasti o uslovljavanju uvoza pšenice i brašna.

"Očekujemo od vlade da se "ugleda" na Makedoniju, zaštiti interese svoje privrede i hitno donese mere reciprociteta, kada je u pitanju uvozna roba iz Makedonije", navodi se u dopisu koji je upućen Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Žitovojvodina je izrazila uverenje da neće biti problem da se uvedu mere reciprociteta za onu robu iz Makedonije koja se uvozi u Srbiju, a koja je za Makedoniju od posebne ekonomske važnosti.

"Odluka Makedonije direktno nanosi izuzetno velike ekonomske štete državi, posebo članicama Žitovojvodine kao značajnim izvoznicima pšenice i brašna, i direktno ugrožava višegodišnje poslovne odnose između naših firmi i dugogodišnjih poslovnih partnera u Makedoniji", navodi se u pismu.

Žitovojvodina je posebno nerazumevanje za odluku Makedonije izrazila zbog činjenica da se na taj način grubo krše osnovna pravila i obaveze članica CEFTA sporazuma, kojem pripadaju i Srbija i Makedonija.
Vreme je da Makedoncima pokažemo zube

Sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, Đorđe Bugarin, izjavio je da Srbija treba odlučno da reaguje i "pokaže Makedoncima zube" po pitanju ograničavanja izvoza srpske pšenice i brašna u tu zemlju.

On je istakao da nije prvi put da se Srbija suočava s problemima u plasmanu pšenice i brašna u Makedoniju, ali da su do sada naše reakcije bile "dosta mlake".

Bugarin je, na skupu u Privrednoj komori Beograda, ocenio da efekti takvih mera "nisu najsretniji" ni po makedonsku stranu, uz tvrdnju da u toj zemlji očigledno postoji lobi koji bi da minira srpski izvoz pšenice i brašna.

Prema njegovim rečima, treba ozbiljno uzeti u obzir i uvođenje recipročnih mera prema Makedoniji, kao što je, na primer, donošenje mera u vezi sa uvozom makedonskih vina u Srbiju.

Zamenik direktora "Žitovojvodine", Zdravko Šajatović, obelodanio je pre dva dana da Makedonija namerava da za tamošnje uvoznike uvede takvu obavezu da za kilogram uvezene srpske pšenice moraju da kupe dva kilograma domaće pšenice.

Kada je reč o brašnu, taj reciprocitet je kilogram srpske pšenice za četiri kilograma pšenice iz Makedonije, kazao je Šajatović.

On je najavio da će "Žitovojvodina", koja okuplja žitarsko-mlinske organizacije iz Vojvodine i centralne Srbije, vrlo odlučno reagovati i predložiti uredbu koja će Makedonce "udariti tamo gde ih najviše boli".

Naime, ta poslovna zajednica će predložiti da se za litar uvezenog makedonskog vina u Srbiju mora kupiti četiri litra vina iz Srbije.

Pomoćnik srpskog ministra spoljne i unutrašnje trgovine, Bojana Todorović, kazala je juče Tanjugu da će Srbija uvesti recipročne mere prema Makedoniji, ukoliko problem ograničavanja izvoza pšenice i brašna u tu zemlju ne bude rešen u okviru CEFTA.

Todorović je istakla da Srbija nije dobila zvaničnu informaciju da je Vlada Makedonije usvojila meru kojom se ograničava izvoz pšenice i brašna iz Srbije u tu zemlju, ali da se u praksi ta mera već sprovodi.

Ona je dodala da je Srbija spremna da reaguje u okviru CEFTA sporazuma i pokrene proceduru za rešavanje spora, dodajući da Srbija tim povodom traži hitnu sednicu zajedničkog komiteta CEFTA, koji je glavni organ i nadležno telo za rešavanje ovakvih situacija.

[izvor: www.b92.net]

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doneo je Pravilnik o uslovima za ispitivanje sorti poljoprivrednog bilja kojim se bliže propisuju uslovi u pogledu zemljišta, tehničke i tehnološke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti koje treba da ispunjava pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice za ispitivanje sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji u postupku priznavanja sorti poljoprivrednog bilja.

Pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice treba da bude vlasnik zemljišta ili ima ugovor o zakupu zemljišta zaključen na više godina i da poljoprivredno zemljište zadovoljava uslove u pogledu plodnosti i prostorne izolacije.

Kada se ispitivanje sorte poljoprivrednog bilja vrši na oglednom polju pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice treba da ima: opremu i uređaje za osnovnu obradu i pripremu zemljišta, za pripremu setve i sadnju semena, zatim opremu i uređaje specijalizovane za setvu pojedinih biljnih vrsta na mikroparceli, za kultivaciju i negu useve, za žetvu i skidanje useva, za utvrđivanje prinosa biljne vrste, kao i prostor za skladištenje semena sorte koja se ispituje i kompjuter za vođenje i obradu podataka sa potrebnim programom.

Kada se ispitivanje sorte vrši u laboratoriji pravno lice treba da ima dokaz o akreditaciji ili potvrdu o obučenosti lica za vršenje ispitivanja po propisanim metodama i procedurama, zatim uređaje i opremu za ispitivanje kvaliteta semena, za ispitivanje zdravstvenog stanja semena i sadnog materijala, kao i uređaje i opremu za ispitivanje kvaliteta proizvoda, odnosno proizvodne i upotrebne vrednosti proizvoda i za ispitivanje drugih osobina sorte koji mogu uticati na povećanje obima proizvodnje ili poboljšanje proizvodnih vrednosti i kompjuter za vođenje i obradu podataka sa potrebnim programom.

Pravno lice ili preduzetnik ispunjava uslove ako ima odgovorno lice za ispitivanje sorti koje potpisuje izveštaj o obavljenom ispitivanju, kao i najmanje jedno lice zaposleno na neodređeno radno vreme koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena iz odgovarajuće oblasti u zavisnosti od biljne vrste čije se ispitivanje vrši sa radnim iskustvom na poslovima ispitivanja sorti u trajanju od najmanje jednu godinu i najmanje jednog zaposlenog pomoćnog radnika na određeno ili neodređeno vreme.

Fizičko lice treba da ima zaključen ugovor sa pravnim licem ili preduzetnikom koje je registrovano za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi.

[izvor: www.ekapija.com]

ŠSUBOTICA - Udruženja poljoprivrednika sa područja grada Subotica zahtevaju hitan prijem njihovih predstavnika kod ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, jer kasni donošenje programa i izdavanje u zakup više 12.000 hektara državnog zemljišta.

U dopisu koji je upućen ministru, a prosleđen medijima, navodi se da je sastanak neophodan, jer nije donet godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta sa područja grada Subotica i nezakonite Odluke o ustupanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini institucijama, crkvama i verskim zajednicama 2007. godine.

"Tražimo da se postupi u skladu sa zakonom i dopisom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da nadležni organ jedinice lokalne samouprave treba da postupi u skladu sa zahtevom Republičkog javnog pravobranilaštva koje je Gradskoj upravi dostavljeno 17. juna 2013. godine", navodi se u molbi ministru poljoprivrede.

Subotički poljoprivrednici, takođe, traže da se zakaže vanredna sednica gradske Skupštine, nezadovoljni njenom odlukom da sa dnevnog reda povuče tačku koja se odnosila na oduzimanje zemljišta institucijama i crkvama i verskim zajednicama.

Predstavnici srpske pravoslavne, katoličke i evangelističke crkve saopštili su ranije da su pojedinci iz udruženja poljoprivrednika zarad ličnih interesa pokušali da izazovu veštački sukob između crkava i verskih zajednica, sa jedne strane, i Grada i Ministarstva poljoprivrede sa druge strane.

Priča o državnoj zemlji koja je ustupljena crkvama već duže vreme je prisutna u subotičkoj javnosti, a po izjavama nadležnih predstavljala je jednu od kočnica usvajanja ovogodišnjeg Programa uređenja, korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta, a samim tim i njegovog izdavanja u zakup, što su u više navrata potencirala udruženja poljoprivrednika iz Subotice.

[izvor: www.rtv.rs]

LESKOVAC – Fond za razvoj poljoprivrede raspisao je konkurs za dodelu novčanih sredstava poljoprivrednicima u ukupnom iznosu od 140 miliona dinara.

Osnovni uslov za javljajnje na konkurs je registrovano poljoprivredno domaćinstvo, kao i dokaz sa fisklanim računom da je uložen novac u kupovinu stoke ili mehanizacije, na primer.

Maksimalna subvencija može da iznosi 300 hiljada dinara.

Konkurs je otvoren od 1. jula i trajaće do kraja meseca za voćarstvo, vinogradarstvo i plasteničku proizvodnju. Ostali konkursi biće otvoreni do 30. septembra.

[izvor: www.jugmedia.info]