Poljoprivredni Blog

NOVI SAD - Vojvođanski štab za vanredne situacije danas je doneo odluku da formira stručno radno telo koje će sačiniti predlog efikasnijeg modela protivgradne odbrane. Prema odluci štaba, predlog treba da bude sačinjen u naredne dve nedelje. 

"Štete od grada na teritoriji Vojvodine su svake godine ogromne, naročito u poljoprivredi. Aktuelni način protivgradne odbrane, sa dosadašnjim načinom finansiranja i organizacijom je neodrživ", izjavio je predsednik Štaba Goran Ješić.

On je ocenio da je postojeći sistem ujedno i najneefikasniji, jer je efikasnost protivgradnih raketa na gradonosne oblake svega 30 do 40 odsto.

"Postoji nekoliko stručnih projekata i nekoliko načina odbrane od grada. Primera radi, efikasnost odbrane od grada, kada je Vojska Srbije delovala iz aviona, bila je 80 odsto", rekao je Ješić.

Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Đorđe Babić saopštio je da je ove godine, na teritoriji Vojvodine, grad načinio štetu na oko 40.000 hektara, a dejstvovano je 22 dana iz tri postojeća radarska centra.

"Iz postojećih zaliha podeljeno je 2.388 protivgradnih raketa, što je u proseku 3,4 rakete po protivgradnoj stanici, što nije dovoljno, pa je upućen apel lokalnim samoupravama da pomognu u nabavci novih.

Inače, potrebno je od 12 do 15 raketa za svaku protivgradnu stanicu", rekao je Babić.

Neophodno je, prema Ješićevom mišljenju, krenuti u razrešavanje ovog problema zajedno sa MUP-om, uz uvažavanje stavova stručnjaka za definisanje održivog modela za unapređenje protivgradne zaštite.

"Do tada, pokušaćemo da nađemo način da učestvujemo u kupovini novih raketa, koje je potrebno obezbediti za narednih nekoliko meseci", rekao je Ješić.

Pokrajinski štab za vanredne situacije prihvatio je konačni izveštaj o poplavnom talasu na rekama u Vojvodini i preduzetim merama za odbranu od poplava i ocenio da je taj posao uspešno obavljen.

[izvor: rtv.rs]

[Од прошле јесени траје својеврсни спор између ратара из Обровца, Младенова и Бачке Паланке и Министарства одбране Србије, односно Војне установе „Моровић“, у чијем саставу послује и погон „Карађорђево“.

Јесенас су паори спречили војну механизацију да посеје пшеницу, односно сами су узорали више од 2.000 хектара ораница, иначе државног пољопривредног земљишта које деценијама обрађује Војска.

Прошле године ратари су засејали пшеницу на око 400 хектара, а ових дана у неколико наврата покушали су да комбајнима уђу у њиве и скину хлебно зрно, али их је у томе спречила Војна полиција.

Од прошле јесени до овог лета издешавало се много тога. Најављен је пројекат сарадње Министарства одбране с „Ал Дахром“ из Уједињених Арапских Емирата, односно та компанија треба да потпише уговор о закупу више од 3.000 хектара „војних“ ораница на три деценије.

Најављена је изградња и две нове фабрике, инвестиција у заливне системе и запошљавање неколико стотина радника из ове општине. Међутим, ВУ „Моровић“ сматра да су пољопривредници узурпирали државну земљу па је поднето око 120 тужби, а незаванично смо сазнали да се одштетни затев приближио милијарди динара.

Ових дана, а вероватно због потребе да се пшеница коју су паори посејали скине на време, најављен је састанак у Министарству одбране с представницима пољопривредника из овог краја Бачке да би се превизашла мучна ситуација. Директор задруге у Обровцу Радован Граховац каже да би пшеницу требало да скину они који су све радили, односно који су орали, сејали, ђубрили...

С друге стране, прича се да ће Војска признати ратарима оно што су радили, али да ће пшеница завршити у силосима ВУ „Моровић“.

Део одборника у бачкопаланачком локалном парламенту на седници Скупштине тражио је да се на дневни ред стави „Истина о Карађорђеву“. Председник СО Бачка Паланка Мита Лачански рекао је да о томе треба расправљати, али да се та тема мора добро припремити.

Овде се сви надају да ће се „гужва“ око „Карађорђева“ коначно смирити – ратари се надају да ће овршити оно што су посејали те да ће против њих бити обустављени судски спорови. У ВУ „Моровић“ раде све да би чистих рачуна дочекали „Ал Дахру“ која крајем ове године треба да почне реализацију пројекта, а део од око 9.000 незапослених у овој општини нада се новим радним местима.

[izvor: dnevnik.rs]

MK grupa i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisale su danas ugovor o dokapitalizaciji u vrednosti od 50 miliona evra koji će ta kompanija iskoristiti za nove investicije u poljoprivredi u Srbiji.

- Dodatna sredstva iskoristićemo za ulaganje u šećerane, smanjenje troškova proizvodnje, povećanje energetske efikasnosti i očuvanje životne sredine - rekao je Miodrag Kostić, predsednik MK Grupe na konferenciji za novinare prilikom potpisivanja ugovora u Pećincima. 

 On je rekao da je ova dokapitalizacija uspeh koji prevazilazi okvire Srbije i regiona i podsetio da je kompanija AgriEurope u čijem sastavu je MK Grupa u proteklih nekoliko godina ostvbarila prosečnu stopu rasta, proizvodnje, prodaje i zarade od 2,1 odsto. 

- Ostvarivanje razvojnog potencijala zahteva dodatne investicije, čemu će doprineti i sredstva koja je obezbedio EBRD - dodao je Kostić.

Prema njegoom proceni, sa ovom dokapitalizacijom, EBRD će biti vlasnik pibližno sedam odsto ove kompanije.

 U sastavu holdinga Agrieurope, ulaze i MK Komerc, Sunoko, Karneks i Agroinvest Ukrajiva. U razgovoru sa novinarima, tokom obilaska fabrike šećera u Pećincima, Kostić je rekao da bi 10 do 15 miliona evra od dokapitalizacije moglo biti uloženo u novu fabriku šećera od melase, vreno oko 20 miliona evra, koje se gradi u Pećincima, a počeće da radi u januaru iduće godine. 

On je podsetio da tri šećerane trenutno mogu da proizvodu oko 350.000 tona godišnje, a da ukupne potrebe domaćeg tržišta i izvozna kvota ze EU iznose 400.000 tona. U prethodnih deset godina MK Grupa je u šećerane uložila oko 150 miliona evra, od čega oko 70 miliona evra samo u ovu fabriku, koja je danas najefikasnija fabrika šećera u Evropi. 

Mateo Petrone, direktor EBRD, podsetio je da je EBRD u Srbiju od 2001. godine uložio 3,1 milijardi evra i da su te investicije pretežno bile namenjene javnom sektoru, ali da nameravaju da povećaju ulagaje u privredni sektor.

- Ova dokapitalizacija predstavlja prvo ulaganje u kompanije iz sektora primarne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji - kaže Petrone.

On je naveo i da pored Nektara, MK Grupe i Viktorija Grupe, sa kojima EBRD već sarađuje, mogu se očekivati i nove investicije ove banke u agrobiznis, ali da je rano govoriti o konkretnim imenima.

Miljan Zdrale iz odeljenja za agrobiznis EBRD rekao je da ta banka planira da u ovoj godini uloži između 150 i 200 miliona evra u taj sektor u regionu, pri čemu Srbija zauzima jedno od najznačajnijih mesta u njihovom potrfoliju.

[izvor: blic.rs]

Srbija je lider po cenama u regionu, najviše kada je reč o prehrambenim proizvodima, podatak je sajta makroekonomija.

Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci, piše RTS.rs.

Porast cena u Srbiji pratili su tanji novčanici, pa zato i ne čudi što je srpska potrošačka korpa praznija nego evropska i korpa naših suseda. To potvrđuju i podaci, koji kažu, da stanovnik Srbije godišnje pojede oko 15 kilograma svinjskog mesa, a stanovnik EU u proseku duplo više.

Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci.

Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da problem treba tražiti i u niskim subvencijama koje su tri do pet puta niže u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, kako po glavi stanovnika tako po hektaru obradivih površina.

Cene je krojila i prošlogodišnja suša, kažu pojedini ekonomisti. Ipak, njihove prognoze su optimistične.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je od početka godine zabeležen veoma nizak rast cena praktično stagnaciju.

"Imajući u vidu da je na pomolu dobra poljoprivredna godina, možemo očekivati da će cene hrane značajno usporiti tako da ove godine možemo očekivati relativno spor rast cena hrane", kaže Nikolić.

Za godinu dana u Srbiji je hrana poskupela čak 12,99 odsto, Makedoniji 5,3, Crnoj Gori 6,5. Sloveniji 3,3 a Hrvatskoj 6,5 odsto. Istovremeno, električna energija čija cena takođe ulazi u vrednost prehrambenih namirnica, pored Hrvatske, najmanje je porasla u Srbiji.

Porast cena za zaštitnike potrošača nije iznenađenje jer su to najavljivali, kako kažu, i to na sav glas. Ocenjuju da je srpsko tržište monopolizovano i zatvoreno.

"Nedopustivo je da su cene proizvoda domaćih proizvođača kud i kamo veće u odnosu na iste proizvode u zemljama u okruženju i onda vam prosto para uši i smeta podatak da je ulje u Srbiji poskupelo 15 odsto, a u Makednosi svega jedan odsto, a to je naš proizvođač", kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Na stabilniju poljoprivrednu politiku, bolju ponudu i pad cena, najveći uticaj imaće, procenjuju stručnjaci, nastavak evrointegracija i konkurencija.

[izvor: b92.net]

LESKOVAC – Prvi Festival višnje u selu Petrovac kod Leskovca otvorili su sinoć držani sekretar Ministarstva regionalnog razvoja Dragan Stevanović i zamenik gradonačelnika Leskovca Dragan Jovanović.

„U poslednjih nekoliko godina u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu suficit u prozivodnji dolazi samo od poljoprivrede, a višnja je njen deo. Ovakvi festivali su prilika da se razgovara o proizvodnji i preradi voća, kao i o razvoju voćarstva, pa zato se nadam da će se ova manifestacija održavati i u godinama koje dolaze “, rekao je Stevanović.

„Ovo je prvi festival višanja na jugu Srbije, koji se održava uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske, posle okončane berbe.

Ovaj festival je veoma važan, jer u Jablaničkom okrugu stabla višnje zasađena su na oko 1.000 hektara, a prošle godine izvoz ovog voća iz Srbije iznosio je 75 miliona evra“, istako je Jovanović.

Manifestacija, koja će trajati do 6. jula i koja će okupljati proizvođače i prerađivače ovog voća, deo je projekta „Festival višnje“, koji sprovodi Udruženje građana „Višnja 016“, kao vodeći partner, uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske preko Programa evropskog partnerstva s opštinama – EU PROGRES i Grada Leskovca.

Na festivalu će, izmešu ostalih, učestvovati udruženja žena iz cele Srbije, koja će predstaviti tradicionalno pripremljene pite i kolače od višnje i proizvode domaće radinosti, koje će posetioci moći da probaju.

Projekat „Festival višnje“ u partnerstvu sprovode Udruženje građana „Višnja 016“, Agencija za lokalni ekonomski razvoj (ALER),

Turistička organizacija Leskovca, Kulturni centar Leskovac i Grad Leskovac.

[izvor: jugmedia.info]