Poljoprivredni Blog

Privredna komora Srbije saopštila je da bi država za potrebe Robnih rezervi trebalo da otkupi najmanje 150.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice, po ceni ne manjoj od 20 dinara za kilogram.

"U Srbiji se ove godine očekuje proizvodnja pšenice od 2,3 miliona tona što bi, uz postojeće rezerve, trebalo da bude dovoljno za ishranu stanovništva i ostale potrebe, uz mogućnost izvoza od 650.000 do milion tona", kazao je savetnik za ratarstvo u PKS Milan Kužnik na sednici Odbora za poljoprivredu.

Po njegovim rečima, očekivana ovogodišnja proizvodnja pšenice biće veća za 21,8 odsto od prošlogodišnje, dok će u odnosu na desetogodišnji prosek biti veća za 18,5 odsto.

Dodao je da su ukupne žetvene površine pod pšenicom procenjene na više od 557.000 hektara, a očekuje se prosečan prinos od 4,1 tone po hektaru.

Procene bilansa pšenice za ekonomsku 2012/2013. godine, prema njegovim rečima, pokazuju da će Srbija na raspolaganju imati 2,5 miliona tona, uz početne zalihe od oko 170.000 tona i proizvodnju od 2,3 miliona tona.

[izvor: www.akter.co.rs]

ИВАЊИЦА - Лепа вест је да ће се пољопривредницима са подручја ивањичке општине поделити субвенције у износу од 10 милиона динара, а лоша да су већину средстава добили радници општинске управе у Ивањици, полицијски службеници као и радници појединих јавних предузећа?!

Заменик председника општине Ивањица, Рацо Секулић, каже да је ово велики пропуст али да је рангирање за доделу ових субвенција вршено по редоследу како су предавали захтеве, јер није постојао начин на који би се захтеви могли рангирати. ,,Већина лица која су добила субвенције, запослено је у општинској управи, полицији и другим јавним институцијама, што је недопустиво”, рекао је Секулић у изјави за Глас западне Србије.

Он је додао да у овом случају није постојала могућност да се на било који начин забрани запосленима у овим институцијама да конкуришу за ову субвенцију, јер они испуњавају све услове за конкурс јер имају регистровано пољопривредно домаћинство, или је домаћинство регистровано на њихове родитеље. Разлог је и у томе што су запослени у овим институцијама први сазнали за конкурс, док су мештани околних и удаљених села испали из комбинације само због тога што живе на селу. Са оваквом расподелом према нашим сазнањима не слаже се ни председник општине Миломир Зорић, и јасно је да се већ за наредну расподелу мора направити јасан правилник, и елиминисати они који су средства већ једном користили.

На конкурс се јавило преко 700 лица која имају регистровано пољопривредно домаћинство, а субвенције је добило њих 122.

Иначе, колективно потписивање уговора је у четвртак 13.06.2013. у 11 часова у хотелу „Врбак“ у Новом Пазару.

Списак свих оних који су добили субвенције налази се на овом линку :

http://www.ivanjica.gov.rs/pocetna/17-srpski/vesti/357-odobrena-sredstva-na-konkursu-za-dodelu-sredstava-za-realizaciju-programa-podrske-odrzivog-razvoja-poljoprivrede-i-sela.html

[izvor: www.pravda.rs]

Хране извозимо све мање, а увозимо све више, те и пољопривреда, наша извозна узданица, у последње време губи стабилне позиције у спољнотрговинској размени са светом.

И даље нам је извозна страна јача, ако је вагамо с обимом увоза, али ипак бележимо све лошије резултате у продаји хране на светској пијаци.

Од почетка ове године па до маја суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа износио је, наиме, 196 милиона долара, што је 62 одсто мање него у истом периоду лане. Извоз нам је тањи због лањске суше која је умањила род и смањила извозни обим понуде, а додатно нам је тај посао загорчао афлатоксин, стајући на пут извозу млека и млечних производа, меркантилног кукуруза...

По подацима Привредне коморе Србије, од јануара до маја ове године остварен је извоз вредан 880,3 милиона долара, што представља пад од 19,2 одсто у односу на резултате из истог лањског периода, с учешћем у укупном робном извозу од 16,6 одсто. Истовремено, вредност увоза од 684,3 милиона долара је 19,5 посто већа од оствареног у периоду јануар–мај 2012. године, с учешћем у укупном робном увозу од 8,5 одсто. Стопа покривености увоза извозом је 128,6 посто.

Саветник председника ПКС-а за пољопривреду Војислав Станковић каже за „Дневник” да кретања у спољнотрговинској размени пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије од јануара до маја указују на наставак тенденције пада вредности извоза, док је темпо раста увоза све већи.

– Неповољни резултати у спољнотрговинској размени пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије су последица тога што страним купцима нисмо ни имали да понудимо аграрне робе као у првој половини прошле године – напомиње Станковић.

Аграрни извоз нам је првих месеци ове године вукла смрзнута малина, док је кукуруз, традиционално један од најјачих извозних производа, пао чак на шесто место. Смрзнуте малине на светској пијаци продали смо за 70,8 милиона долара, рафинираног шећера за 53,6 милиона долара, а меркантилна пшеница је са 46,3 милиона долара поправила извозне позиције. Следе цигарете (27 милиона долара), пиво од слада (26,8 милиона долара) и тек онда меркантилни кукуруз (25,9 милиона долара).

Посматрано по одсецима, у извозу доминирају воће и поврће, с оствареним извозом вредним 196,2 милиона долара и учешћем од 3,7 одсто у укупном робном извозу и жита и производи на бази жита, у вредности од 177,9 милиона долара, с учешћем од 3,3 одсто у укупном робном извозу.

На увозној страни, међу аграрним производима традиционално доминира група ‘’неконкурентних’’ производа, који се не гаје у нашој земљи – сирова кафа (33,4 милиона долара), поморанyе (17,7 милиона долара), банане (19,6 милиона долара) и мандарине, клементине и остали агруми у вредности од 4,7 милиона долара...

По оствареној вредности у увозу најзаступљенији су воће и поврће, са 147 милиона долара и учешћем у укупном увозу од 1,8 одсто, и кафа, чај, какао и зачини с 82,7 милиона долара и учешћем у укупном увозу од један одсто.

С. Глушчевић

Пшеницом против вина

Комерцијални директор „Житовојводине„ Здравко Шајатовић изјавио је данас да је македонска влада донела одлуку о ограничавању увоза пшенице и брашна, што ће, како је оценио, негативно утицати на извоз тих производа из Србије.

– Македонија је велико тржиште, на које Србија годишње извози 50.000 тона пшенице и 45.000 тона брашна и због тога ћемо захтевати реципрочне мере – рекао је он на седници Одбора Привредне коморе Србије за пољопривреду, и прецизирао да ће македонски увозници морати да купе два килограма домаће пшенице уколико желе да увезу килограм жита, односно мораће да купе четири килограма домаће пшенице, ако желе да увезу килограм брашна.

Шајатовић је оценио да је то кршење ЦЕФТА споразума, и навео да ће српске компаније тражити да Србија уведе реципрочне мере у областима важним за Македонију, односно да домаћи увозници, приликом увоза литра македонског вина морају претходно да купе четири литра домаћег.

[izvor: www.dnevnik.rs]

[Odluka makedonske vlade da ograniči uvoz pšenice i brašna iz Srbije bitno narušava princip slobodne trgovine zbog koga naši izvoznici gube i to nećemo tolerisati. Tražimo hitnu vanrednu sednicu sekretarijata CEFTA, a ukoliko to ne donese rezultat, preduzećemo recipročne mere, kaže za “Blic” Rasim Ljajić, ministar trgovine.

Ljajić ističe da je ovu nameru predočio i makedonskom ministru poljoprivrede Ljupčetu Dimovskom, nakon što ga je on usmeno obavestio o odluci makedonske vlade da oteža uvoz srpske pšenice i brašna čime se krši i sporazum CEFTA. 

 Naime, makedonski uvoznici će, po odluci vlade u Skoplju, morati da kupe dva kilograma domaće pšenice ukoliko žele da uvezu kilogram žita iz Srbije, odnosno moraće da kupe četiri kilograma domaće pšenice, ako žele da uvezu kilogram brašna. 

- Makedonska vlada već četvrtu godinu zaredom donosi istu meru koja je na snazi dva-tri meseca dok se ne zakaže sednica sekretarijata CEFTA. Tada se odluka povlači i stalno vodimo istu borbu s njima. Rezervna opcija je da i mi povučemo neke recipročne mere zbog čega nismo srećni, ali nemamo drugog izbora - kaže za “Blic” Ljajić.

- Recipročne mere bi se odnosile na uvoz vina ili paradajza koje najčešće kupujemo od Makedonaca - kaže Ljajić.

Predlog poslovne zajednice Žitovojvodina koja okuplja njaveće mlinove u zemlji jeste da Srbija uvede recipročnu meru kojom će srpski uvoznici vina prilikom uvoza jednog litra vina iz Makedonije morati prethodno da kupe četiri litra domaćeg vina. 

 Zdravko Šajatović, komercijalni dirketkor Žitovojvodine, precizirao je da je ovom odlukom Makedonija prekršila CEFTA sporazuma, ali i da će ona negativno uticati na izvoz pšenice i brašna iz Srbije. 

- Mlinovi ionako nikada nisu bili u težoj finansijskoj situaciji jer su morali da rasprodaju pšenicu i brašno na zalihama da bi izbegli gubitke - rekao je Šajatović.

 Zbog problema na relaciji Beograd - Skoplje strahuju i makedonski vinari. 

- Nadamo se da Srbija, ipak, neće uzvratiti kontraudarac tako što će otežati uvoz vina jer bi nas to veoma pogodilo. Imamo odličnu saradnju sa Srbijom i ne smem ni da pomislim da će se to dogoditi - kaže za „Blic“ Natalija Kuzmanovska, direktor marketinga vinarije Kamnik.

[izvor: www.blic.rs]

U okviru projekta Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka, u koji je do sada uloženo oko milion evra, nabavljena je i nova mehanizacija, koja će biti na raspolaganju poljoprivrednicima, pre svega onima koji su deo novoformiranog klastera.

U Sjenicu su stigle prve mašine, a u toku je I izgradnja Regionalnog centra.

Zahvaljujući podršci Evropske unije i Vlade Švajcarske, Češke razvojne agencije, USAID-a, Vlade Srbije i Lokalnih samouprava gradi se Regionalni centar za razvoj poljoprivrede, koji će imati labaratoriju za kontrolu mleka i zemljišta. Radovi su pri kraju. A ovu su samo neke od mašina kojima će raspolagati Centar, a koje su ovih dana dopremljene u Sjenicu.

Pešterska visoravan, osim po surovim zimama, poznata je decenijama po uspešnim stočarima. Na ovim nepreglednim poljima trenutno se napasa oko 50 hiljada ovaca, oko 30 hiljada rasnih krava, I isto toliko druge krupne stoke.

[izvor: www.rtvnp.rs]

Sekretarijat za poljoprivredu gradske uprave Pančeva angažovan je na podizanju vetrozaštitnih pojaseva oko grada, kako bi se zaštitilo zemljište od štetnog uticaja vetra. Planirano je da se posadi oko milion stabala.

Na prilazima svim selima u okolini Pančeva posađeno je drveće i napravljen vetrozaštitni pojas, koji bi trebalo da poboljša ekološku situaciju, ali i kvalitet zemljišta, jer su poslednjih godina mnogi vlasnici njiva posekli drveće kako bi proširili svoj posed.

"Neki poljoprivrednici ne razumeju zašto je dobar taj vetrozaštitini pojas, ali se nadam da su u manjini. Oni zbog nekoliko brazdi više prave veliku štetu", kaže poljoprivrednik Slavko Žuržulj iz Vojlovice.

Poljočuvarska služba obilazi atarske puteve i do sada je uočila manje incidente.

"Najčešće je to bilo košenje oko drveća, mada ima i uništavanja sadnica. Do sada smo paore samo upozoravali, ali u buduće ćemo pisati krivične prijave", kaže Darko Savić, rukovodilac Poljočuvarske službe.

Vetrozaštitni pojas pre svega sprečava eroziju, kojom se odnosi humus i tako slabi plodnost zemljišta, a u Južnom Banatu on je neophodan, jer vetar duva više od 200 dana godišnje.

"Mnoge kulture se oprašuju vetrom, a ako on prejako duva, to će uticati na smanjenje prinosa. Takođe, zemljište gubi vlagu i isušuje se", priča o posledicama magistar šumarstva Đorđe Lukač.

Gradska uprava Pančeva uložila je 40 miliona dinara u projekat vetrozaštitnih pojaseva, a postoji plan i za 350 hektara neobrađenog zemljišta.

"To je zemljište loše klase i seljaci ga neće. Zato smo mi isplanirali da ga pošumimo sledeće godine i damo lovcima, a to bi imalo i turističku svrhu", kaže Goran Pandurov, većnik za poljoprivredu.

Cela Vojvodina ima problem sa pošumljenošću, a u Pančevu je to samo dva odsto. Vetrozaštitni pojasevi, koji su napravljeni, trebalo bi da poboljšaju tu situaciju, ako opet ne dođe do zapuštanja i uništavanja.

[izvor teksta: www.rts.rs]

Poljska je postala najveći svetski proizvođač maline. Tako je ta zemlja uspela da izbaci Srbiju sa liderske pozicije kada je reč o proizvodnji "crvenog zlata". U 2012. godini, ukupna proizvodnja malina u Poljskoj dostigla 127.000 tona. Oko 90 odsto voća se izvozi.

Dugi niz godina obim proizvodnje poljskih malina iznosio je oko 50.000 tona godišnje, a nedavno je značajno porastao. Prošle godine Poljaci su ubrali 127.000 tona maline .

Jedan od glavnih faktora rasta obima proizvodnje je "uvođenje "Polana" sorte, koja daje plodove već za nekoliko meseci u godini.

Zahvaljujući novoj sorti maline, Poljska je uspela da izbaci Srbiju sa liderske pozicije, koja proizvodi oko 90.000 tona godišnje.

Još jedan faktor rasta su subvencije Evropske unije za meko i voćarstvo koje je ta zemlje dobila 2007. Zahvaljujući tome, malinjaci u Poljskoj sada zauzimaju oko 28.000 hektara.

U našoj zemlji se pre pet godina proizvodilo preko 85 hiljada tona maline, a ove će rod biti oko 30 hiljada tona, procenjuju stručnjaci.

Naši malinari su nedavno i pretili da će umesto u malinjake otići na ulice, jer dugo nije bilo dogovora o ceni "crvenog zlata".

Međutim, nakon sastanka malinara sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Goranom Kneževićem postignut je dogovr zbog koga malinari neće izaći na ulice.

Zanimljivo je da se i Srbija stalno pojavljuje kao uvoznik malina, iako strancima prodaje više od 95 odsto svog roda.

[izvor teksta: www.kamatica.com]

Međutim, rezultati toksikoloških nalaza koji su iz Opšte bolnice u Vrbasu prosleđeni na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu još nisu poznati.

BEOGRAD - Višnje nisu otrovne.
Odgovor na pitanje da li su višnje tretirane pesticidima ubile dvojicu sezonskih berača, a ugrozile zdravlje još dvoje s plantaže francusko-srpske kompanije „Interprom“ u Novoj Crvenki, posle više od deset dana se nazire - fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede utvrdila je da su višnje ispravne!

- Uprava za zaštitu bilja utvrdila je da je proizvođač poslednje tretiranje izvršio preparatom na bazi deltametrina, i to količinom manjom od dozvoljene - rekli su iz Ministarstva poljoprivrede.

Međutim, rezultati toksikoloških nalaza koji su iz Opšte bolnice u Vrbasu prosleđeni na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu još nisu poznati.
Aleksandar Antonić, direktor firme „Interprom“, rekao je za Kurir da su u radu poštovali sve evropske standarde i da nisu tačne tvrdnje da je voće prskano preparatima za brže sazrevanje.

- To su sve laži! Neću sebe da perem, rekao sam da treba da odgovaram ako sam nešto skrivio, ali to nije tačno. Mi izvozimo proizvod na tržište EU, a da je tako kako kažete, višnje ne bi mogle da pređu granicu - objašnjava on.

[izvor teksta: kurir-info.rs]

омоћник министра пољопривреде Ненад Катанић изјавио је данас да се очекује да ове године укупан принос пшенице буде око 2,3 милиона тона.

Катанић је за РТС рекао да би то значило да ће, после подмиривања домаћег тржишта, остати око милион тона пшенице за извоз.
"Због одређених временских неприлика, пре свега јаких ветрова, понегде и града, дошло је до колебања одређених површина пшенице и појаве одређених болести, али без обзира на то ова година је доста повољна за пшеницу", указао је Катанић.
Говорећи о цени, Катанић је навео да у свакој тржишној економији њу одређује понуда и тражња и да је за очекивати да цена по килограму не буде као оних година када је принос био значајно мањи.
Он је додао да се цена старог рода, из 2012. године, прошле седмице кретала од 22,20 динара по килограму, као и да ће та цена опстати, јер постоји значајна тражња за извозом.
Катанић је рекао да се очекују и добри приноси и кукуруза, под којим је око 1,193 милиона хектара, шећерне репе, сунцокрета, соје.
Помоћник министра пољопривреде је апеловао на оне који ће убирати пшеницу да тај род адекватно складиште, уз напомену да су комисије већ у мају обишле сва складишта, а у циљу заштите произвођача пшенице.
Катанић је додао да је ове године учињено све да на време силоси буду припремљени за нови род, као и да је дато упутство да се старе количине приноса што пре изместе из силоса како би нове количине биле апсолутно чисте.
Упитан за цену хлеба, Катанић је рекао да је за очекивати да тренутна цена буде и даље због очекивано великих приноса.

[izvor teksta: www.dnevnik.rs]

Sadržaj pesticida u plodovima višanja u Novoj Crvenki kod Kule gde su zbog trovanja preminula dvojica berača tog voća, duplo je niži od maksimalno dozvoljene količine, pokazali su rezultati kontrole fitosanitarne inspekcije.

Dvojica berača višanja u voćnjaku u vlasništvu srpsko - francuske firme "Interprom" preminula su 17. i 22. juna, a još dvojici radnika je 24. i 27. juna pozlilo u voćnjaku, pa su hospitalizovani.


Kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, fitosanitarna inspekcija je nakon dobijenog obaveštenja Ministarstva unutrašnjih poslova, odmah započela kontrolu kod proizvođača višnje u voćnjaku "Interproma“ u Novoj Crvenki.

U postupku kontrole utvrđeno je da je proizvođač zadnje tretiranje u zasadu višnje izvršio preparatom na bazi "deltametrina“ koji je registrovan za primenu u višegodišnjim zasadima višnje, a koji se primenjuje za suzbijanje insekata u fazi pre početka zrenja plodova.

Fitosanitarna inspekcija izvršila je uzorkovanje plodova višnje na ostake pesticida. Uzorak je poslat na laboratorijsko ispitivanje i dobijeni rezultat pokazuje da je zasad tretiran preparatom na bazi "deltametrina“.

Laboratorijska analiza je pokazala da se na plodovima višnje nalazi pomenuti pesticid u količini od 0,1 miligrama po kilogramu (mg/kg), što je dva puta manje od maksimalno dozvoljenog.

Prema važećem Pravilniku Republike Srbije i regulativi EU, maksimalna dozvoljena količina ovog pesticida iznosi 0,2 mg/kg, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede.


Direktor "Interproma" iz Beograda Aleksandar Antonić odbacio je ranije u izjavi Tanjugu mogućnost da su radnici preminuli usled trovanja insekticidom, istakavši da kod njih svaki dan dolazi oko 1.000 berača da zaradi neki dinar i da ta firma ne može da zna kakvo je zdravstveno stanje svakog od njih.

Antonić je dodao da su tih dana, kada su preminuli radnici, bile visoke temperature i da su građani zbog zdravstvenih problema padali i na beogradskim ulicama.

- Sva naša proizvodnja ide u izvoz i nikada nismo imali problema sa ispravnošću voća - istakao je Antonić.

[izvor teksta: www.24sata.rs]